Lazar Kuzmanov – Arhitekta jednog vremena, čovek struke i odgovornosti: Retrospektivna izložba 17. aprila u Beogradu

Retrospektivna izložba arhitekte Lazara Kuzmanova, dobitnika Velike nagrade arhitekture za životno delo Udruženja arhitekata Srbije, biće svečano otvorena u četvrtak, 17. aprila u 19 časova, u prostorijama Saveza inženjera i tehničara Srbije u Beogradu (Kneza Miloša 7–9).

Ova izložba, u okviru jubilarnog izdanja Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA, predstavlja dugoočekivani prikaz decenijama doslednog i odgovornog rada jednog od najvažnijih predstavnika savremene srpske arhitekture. Delo Lazara Kuzmanova nije samo arhitektonska praksa – to je kontinuitet u vrednostima, oblikovan kroz prostor, materijal i zajednicu.

Kuzmanov je ostao dosledan svom profesionalnom i etičkom stavu: arhitekta koji ne pristaje na kompromise sa površnošću vremena. Njegova prva samostalna retrospektivna izložba u Beogradu prilika je da se javnost upozna s delima koja su već postala deo kolektivne memorije gradova – svedočanstva promišljenog građenja, kulturološke odgovornosti i iskrene posvećenosti arhitektonskoj disciplini.

Pored toga, ova izložba simbolično vraća arhitekte u prostore Udruženja arhitekata Srbije, kao mesto zajedničke misli, profesionalnog povezivanja i razmene ideja. Kuzmanov, koji je u Novom Sadu prošle godine vodio kolege kroz sopstvena dela u formi arhitektonskog korzoa, sada donosi istu nit pripadnosti i Beogradu – kroz crteže, makete, fotografije i narativne sekvence koje formiraju njegov profesionalni opus.

U vremenu brzih promena i brisanja granica između profesije i tržišta, rad Lazara Kuzmanova predstavlja kompas – primer kako se može ostati arhitekta i posle 30 godina, bez odstupanja od osnovnih postulata struke. Izložba ne samo da slavi prethodno, već otvara prostor za razgovor o budućnosti arhitekture u Srbiji, i vraća veru u potrebu profesionalnog organizovanja, kritičke misli i esnafskog dostojanstva.

Kao što i sama nagrada za životno delo ne označava kraj, već kontinuitet uloga i odgovornosti arhitekte u društvu, tako i rad Lazara Kuzmanova postaje trajna inspiracija mladima – poziv da se gradi sa smislom, promišljeno i časno.

Svi posetioci izložbe dobiće na poklon katalog sa retrospektivom radova Lazara Kuzmanova – pažljivo oblikovanu publikaciju koja prati njegov profesionalni put, projekte i promišljanja. Na korici kataloga nalazi se citat Predraga Radena, urednika i osnivača časopisa „grenef.“, „Podovi“, „Prozori+Vrata“ i konferencije i sajma ArchyEnergy, izgovoren na otvaranju konferencije ArchyEnergy 2024, kao svojevrsna posveta i priznanje velikom Lazaru i način na koji ga on doživljava.

U nastavku teksta možete pročitati kako je izgledala najava na prošlogodišnjem ArchyEnergy 2024:

„On nikada ne bi menjao titelski breg za novosadski kej iako ga voli ovoliko. On ne bi menjao pobedu protiv Argentine 90-te u Italiji i one penale za još jednu titulu Liverpula, ne bi menjao svoj chardone koji sprema kući u Titelu za najbolja svetska vina. On nikada ne bi menjao svoju Tisu za Rab i plavetnilo Jadranskog mora iako voli tamo da šeta sa svojom Cecom. On ne bi radio i potpisivao štogod i tek tako, ne bi u strukovnom smislu prodao veru za večeru, svaki njegov projekat se prepoznaje bez da znate da ga je on crtao „noćom“ u Stevana Musića.

Na našem drugom viđanju rekao sam mu da nije svestan snage svog imena, u stvari prezimena koje je odavno ozbiljan brend i da crta zdravo dobro i da bi trebao da podupla svoje fakture, ipak ekonomija i umetnost nikada nisu bili u istom šeširu. On je umetnik, arhitekta i partner, u stvari partners. Jako je skroman ili preskroman i to je odlika velikih ljudi.

On voli ono što radi i radi ono što voli, uglavnom „noćom“ pa ga nemojte zvati pre podneva.

Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja za svoj rad, a najdraža mu je ipak titula lige šampiona sa Liverpulom. On je izrazio želju da svojim nastupom najavi panele i dvodnevnu konferenciju, a da mi ni ne znamo šta će pričati.

Sada nešto razmišljam, Božeee da li da mu verujem? Ma nema veze. Znam samo da ćete ga danas i sutra gledati mnogo više nego mene, a tako i treba. Počastvovan sam sto me naziva prijateljem, što imam tu čast da sa njim provodim vreme i opet se divim njegovoj skromnosti i uživam u neodoljivom šarmu, mada me mnogo više ispunjava činjenica što mi nekada pokloni flašu titelskog chardonea…“