#Intervju: Aleksandar Kovjanić, Tim Inženjering Sistem d.o.o. – Koliko koristimo savremena tehnička, tehnološka i estetska rešenja u gradnji?

Ko su danas investitori u Srbiji i kakve zahteve postavljaju pred arhitekte? Koliko je u ovom periodu novogradnja višeporodičnih objekata kod nas kvalitetna i zašto u većini slučajeva ne koketira sa potrebama savremenog čoveka i nekako se čini da su svi ti objekti sve samo ne arhitektonska rešenja primerena današnjem vremenu? Da li država treba da postavi takva pravila, koja će od investitora zahtevati da ispuni potrebe savremenog življenja?Da li mlađi investitori čitaju i prate trendove, pa su u skladu sa tim spremni platiti više za kvalitetnu gradnju?

U ovom broju časopisa GRENEF imamo čast da razgovaramo sa Aleksandrom Kovjanićem, arhitektom iz kompanije „Tim Inženjering Sistem“ koja već dugi niz godina sa velikim uspehom posluje na našem tržištu u svom portfoliju ima mnoge reprezentativne objekte, a trenutno su u ulozi glavnog projektanta i koordinatora izvođenja radova na projektu zgrade Radničkog univerziteta, kompanije „VEGA IT“ u Novom Sadu.

Da li je lakše/zanimljivije projektovati industrijske ili stambene komplekse?

Obe vrste projekata imaju svoje izazove, a nama su, svakako, interesantni i jedni i drugi. Stambeni objekti su, sa jedne strane, lakši za projektovanje utoliko što je potrebno zadovoljiti manji broj normi, pravilnika i tehnoloških zahteva nego što je to slučaj sa industrijskim objektima.

Sa druge strane, potrebno je zadovoljiti estetske kriterijume a pored toga, danas je uobičajeno da se, osim investitoru, u susret izlazi i željama kupaca pojedinačnih stanova, što donekle komplikuje projektovanje stambenih objekata, naročito u tehnološkom (infrastrukturnom) smislu.

Kod industrijskih/poslovnih objekata razlikujemo objekte reprezentativnijeg karaktera (upravne zgrade, saloni…) koji moraju, pored tehnoloških, zadovoljiti i oštre estetske kriterijume. Kod proizvodno-skladišnih objekata tehnologija i funkcionalnost su na prvom mestu.

Mi u TIM inženjeringu, napravili smo jasnu granicu između ove dve industrije; stanogradnjom se bavi jedan određen broj ljudi, dok većina projektanata radi na projektima poslovnih objekata i industrijskih postrojenja.

Koliko se razlikuju investitori u ova dva segmenta, ili kako se ponašaju kada grade za sebe, a kako kada grade objekte za prodaju?

U oba segmenta postoje dve grupe investitora. Oni koji imaju iskustva i znaju šta hoće. To su recimo investitori stambenih objekata koji su već dugo u poslu i imaju „iza sebe“ već puno izgrađenih objekata kao i velika preduzeća koja investiraju u svoja postrojenja u kontinuitetu te imaju timove ljudi koji se time bave i u stanju su da definišu zahteve za tehnologijom a samim tim i za ostalim projektima u sferi projektovanja industrijskih postrojenja. Sa takvim investitorima se brzo dođe do idejnog rešenja koje definiše osnovne tehnološko-funkcionalno-estetske postavke te se samim tim brzo uđe u razradu projekta bez mnogo lutanja.

Sa druge strane su investitori, u oba segmenta, koji nemaju prethodnog iskustva u investicijama. To su ili fizička lica koja žele da grade stambeni objekat za sebe i svoju porodicu ili ljudi koji su razvili uspešan biznis u sasvim drugim oblastima i sada žele da višak sredstava investiraju u stambenu gradnju. Takođe tu su i privrednici koji nisu do sada imali potrebu da investiraju u nova postrojenja i nemaju iskustva sa tim.

Sa takvim investitorima mora da se ide polako u idejnoj fazi. Da se detaljno razmotre njihove želje i potrebe kao i budžet kojim raspolažu, pa da im se na osnovu toga predloži najbolje i najoptimalnije rešenje.

U većini slučajeva ne postoji neka velika razlika da li investitor gradi za sebe ili za dalju prodaju. U oba slučaja investitori žele maksimalni kvalitet sa minimalnim ulaganjem.

Naši projekt menadžeri su posvećeni optimizaciji i kontroli troškova ali naravno, uvek imajući u vidu da se struka, kvalitet, trajnost i estetika ne smeju zapostaviti.

Mlađa populacija dosta istražuje i čita, pa se stiče utisak da su spremni izdvojiti više novca za svoje objekte pod uslovom da se na projektu isključivo radi sa kvalitetnim i energetski efikasnim rešenjima. Da li je tako i u praksi?

Ljudi koji su spremni da istražuju u moru informacija, koje su nam danas svima dostupne, bi trebalo da iz svega toga izvuku jedan, osnovni zaključak. Građevinski objekti, čijim se projektovanjem mi bavimo, eksploatisaće se dugi niz godina i višestruko se isplati uložiti u kvalitetne materijale, naročito u energetski efikasna rešenja, koliko vam god to budžet dozvoljava.

Ko to shvati, spreman je da se tako i ponaša u trenutku kada uđe u neku investiciju.

Sa druge strane, obilje informacija ponekad stvori probleme u procesu projektovanja, jer klijent jednostavno ne zna ili ne može da odluči šta želi.

U oba slučaja, mi se trudimo da klijentima pomognemo da izaberu najefikasnija rešenja uz primenu savremenih tehnologija i materijala. Da bismo to uspešno radili pored velikog iskustva, naši projektanti moraju da istražuju i drže korak sa svim savremenim trendovima u projektovanju.

Svedoci smo da novogradnja višeporodičnih objekata kod nas u većini slučajeva ne koketira sa potrebama savremenog čoveka i nekako se čini da su svi ti objekti sve samo ne arhitektonska rešenje primerena današnjem vremenu?

Kao prvo moramo shvatiti da je masovna stambena izgradnja prvenstveno biznis koji kao i svaki drugi ima za cilj maksimizaciju dobiti za investitora. Država je ta koja, preko svojih stručnjaka, arhitekata i urbanista, mora da postavi takva pravila koja će od investitora zahtevati da ispuni potrebe savremenog življenja.

Ta dva principa: zarada i uslovi humanog, urbanog života su u stalnoj, dinamičnoj, rekao bih, ravnoteži. Ponekad se pravila pomeraju malo na jednu a ponekad na drugu stranu.

U takvom faktičkom stanju, mi u Tim Inženjeringu, rukovodeći se višegodišnjom praksom u svim fazama realizacije projekata (projektovanje, izvođenje, opremanje, instalacije, enterijerski deo…), pratimo i osluškujemo reakcije investitora, korisnika i kupaca. Trudimo se da koristimo savremena tehnička, tehnološka i estetska rešenja.

A kao rezultat imamo zadovoljne klijente, kupce ali i lokalne zajednice u okviru kojih realizujemo naše projekte.

Ko su vaši klijenti i zašto biraju baš vas?

Deluje mi da su naši klijenti kompanije i poslovni ljudi koji imaju iskustva u realizaciji projekata iz oblasti kojima se bave, bilo da je izgradnja rezidencijinih, poslovnih ili industrijskih objekata. Ljudi sa iskustvom lako mogu da uoče razlike u pristupu poslu, brzo se opredele i najčešće nam se vraćaju sa novim projektima.

Šta najviše utiče na proces projektovanja u vašem studiju?

Na proces najviše utiče vrsta projekta na kom počinjemo da radimo. Projektovanje industrijskih kompleksa, poslovnih ili rezidencijalnih objekata zahteva donekle različit pristup što utiče na sam proces. Pored toga, kao što sam već spomenuo, na proces u početnoj fazi jako utiče to koliko je razrađen projektni zadatak tj. koliko precizno je klijent definisao svoje želje i potrebe. Na kraju, tu je sama ličnost klijenta.

Svaki klijent je različit i mi se trudimo da se svakom prilagodimo, te da načinom komunikacije ostvarimo što bolji kontakt i da se što bolje razumemo. Jedino na taj način možemo da ostvarimo njegove želje i dobijemo još jednog zadovoljnog klijenta koji će nam se prvom prilikom vratiti.

Koji projekat biste izdvojili u svom profesionalnom angažmanu kao prekretnicu?

Ne bih mogao da izdvojim jedan projekat ali svakako je do promene došlo kada smo dobili priliku da učestvujemo u velikim, međunarodnim projektima poslovno-industrijskih kompleksa. Ti projekti koji su vođeni od strane nekih najeminentnijih zapadno-evropskih inženjering kompanija iz svojih oblasti (Petkus, Siemens, Heurty Petrochem, Barry Callebout), podrazumevali su multidisciplinarni pristup, saradnju i komunikaciju sa velikim brojem kolega iz različitih oblasti i zemalja kao i prihvatanje najsavremenijih i najzahtevnijih procedura i tehnologija projektovanja a naročito projekt menadžmenta.

Kada sam shvatio da smo u stanju da realizujemo velike međunarodne projekte u rokovima i u kvalitetu koji je uobičajen u svetu, i da ni po čemu ne zaostajemo za kolegama bilo na istoku (Rumunija, Iran, Azerbejdžan, Rusija) ili zapadu (Nemačka, Velika Britanija, Australija…) to nas je opredelilo da buduće takve projekte ne posmatramo kao nedostižne.

Zajedno sa g. Lazarom Kuzmanovim iz biroa „Kuzmanov and Partners“ radite na zgradi Radničkog univerziteta u Novom Sadu, iza koje stoji kompanija „Vega Properties Radnički“. Kako je došlo do ove saradnje?

„TIM Inženjering Sistem“ je dugogodišnji partner kompanije „Vega IT“. Uspešno smo realizovali nekoliko zaista vrednih projekata. Naš posao se uvek odnosio na fazu projektovanja, tehničkog savetovanja, organizacije i praćenja realizacije projekta.

Sredinom 2020. godine, dobili smo zadatak da procenimo vrednost postojećeg objekta „Radničkog“ i same lokacije.

Nakon uspešne realizacije kupovine od strane „Vega IT“, dobili smo zadatak da organizujemo pozivni konkurs za izbor najboljeg arhitektonskog rešenja fasade objekta. Pozvana su 4 arhitektonska biroa, koja su imala 2 meseca i primamljiv nagradni fond, da izađu sa svojim predlozima. Svi biroi su dali vrlo savremena, smela i interesantna arhitektonska rešenja; Zajednička odluka komisije, čiji sam i ja bio član, je na kraju bila da je rešenje arhitekte Kuzmanova savremeno, ali i da ima određene poveznice sa istorijom objekta Radničkog univerziteta.

TIM INŽENJERING SISTEM d.o.o.
Braće Ribnikar 29/29, 21000 Novi Sad
T. +381 21 6420 490
office@tim-inzenjering.com
www.tim-inzenjering.com