Connect with us

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Najava projekata, Strategija za Beograd i izveštaj o firmama u stečaju

Published

on

I ova sedmica je ništa drugo do najava građevinske sezone koja nam dolazi i najava resornog ministarstva o planovima i nastavku započetih projekata.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović najavila je protekle sedmice da će izgradnja brze deonice puta od Šabca do Loznice početi krajem leta u okviru velikog infrastrukturnog projekta izgradnje autoputa Ruma -Šabac. „Dogovoren je način finansiranja. Radiće se zajedno sa Azerbejdžanom. Vlada Srbije će dati garanciju za kredit sa Vladom Azerbejdžana“, navela je resorna ministarka. Ona je takođe, najavila, posle sastanka u Ljuboviji sa načelnikom Mačvanskog upravnog okruga i predsednicima opština i grada Loznice, da će u letnjim mesecima biti otvoren most Bratunac-Ljubovija. „Čekamo bosansku stranu da završi svoj deo posla da bismo mogli na leto da pustimo most i da pospešimo promet robe i ljudi u ovom delu“, rekla je ona.

Zorana Mihajlović rekla je da postoji pozitivan trend

infrastruktura

Ministarstvo građevine svoje aktivnosti u ovoj godini najavila je i u Bajinoj Bašti. Tačnije, ministarka građevinartsva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je da očеkujе da ovе godinе budе završеna projеktna dokumеntacija za izgradnju tunеla Kadinjača, na kojеm bi radovi mogli da počnu 2020. godinе. “U cеlom Zlatiborskom okrugu samo u rеdovno održavanjе putеva uložеno jе u prеthodnе čеtiri godinе oko 3,6 milijardi dinara, a sa drugim rеhabilitacijama kojе su rađеnе, uložеno jе oko 5,5 milijardi dinara”, rеkla jе Mihajlovićеva novinarima, gdе jе zajеdno sa ministrom omladinе i sporta Vanjom Udovičićеm razgovarala sa načеlnikom Zlatiborskog okruga Bobanom Pеrišićеm i čеlnicima lokalnih samouprava iz Zlatiborskog okruga i imala odvojеni sastanak sa rukovodstvom opštinе Bajina Bašta. Ona jе istakla da kroz Zlatiborski okrug prolazе i novi auto-putеvi koji sе gradе.

I ove sedmice, s obzirom da se još uvek sumiraju utisci od prošle godine, bilo je reči o rezultatima iz raznih aspekata poslovanja. Ono što je iznenadilo javnost je činjenica koju je saopštila Naradna banka Srbije, a podatak koji smo dobili je da je u Srbiji trenutno blokirano 6.000. Tačnije, trenutno su blokirana 39.083 pravna lica, pokazuju najnoviji podaci ove institucije.

Poslednjeg dana u januaru ove godine njihovi računi bili su blokirani za ukupno 294,7 milijardi dinara i to bez kamate. Tačno godinu dana ranije u blokadi je bilo 32.960 pravnih lica sa ukupnom blokadom od 286,1 milijardu dinara. Kako su za „Blic“ potvrdili u Narodnoj banci, broj blokiranih pravnih lica za 12 meseci povećan je za tačno 6.123, a iznos blokade za više od 21 milijardu dinara. Najčešći razlozi blokade su, prema podacima NBS, poreske obaveze ili obaveze prema poslovnim partnerima – ocenili su u centralnoj banci odgovarajući na pitanje o razlozima blokada. Među njima je najviše preduzetnika i malih preduzeća.

Beograd kao glavni grad ujedno je i glavni građevinski centar, odnosno mesto koje ima najviše projekata i na čijem se boljem životu njegovih stanovnika najviše i radi. Naime,ove sedmice predtavljena je nova strategija razvoja grada. Ona podrazumeva tri glavne odrednice:

Izmeštanje industrije iz centra grada, spuštanje grada na reke i promena hijerarhija, tako da će kroz ovu strategiju pešaci, biciklisti i javni prevoz imati prirotiet, izjavio je donedavni gradski arhitetkta Milutin Folić.

Na četvrtoj srpskoj konferenciji o razvoju nekretnina i infrastrukture „Razvoj budućnosti“ u Beogradu, Folić je rekao da izmeštanje industrije iz centra grada predstavlja veliki posao s obzirom da 40 odsto perifernih naselja nema kanalizaciju, a 20 posto njih nema put. Bilo je reči i o javnom prevozu. Kako Folić kaže treba iz centra grada do perifernih mesta uvesti i adekvatan javni pevoz. Druga odrednica u Strategiji razvoja grada je spuštanje Beograda na dve reke, koje su, prema Folićevim rečima atraktivne, ali nedovoljno iskorišćene. „Treća odrednica je promena hijerarhije u saobraćaju. Pešaci, biciklisti i gradski saobraćaj moraju da dobiju prioritet. U svetu je ovo praksa koja je počela da se primenjuje još sedamdesetih godina, u Kopenhagenu na primer šesedesetih, mi malo kasnimo, ali i to kašnjenje donosi benefite da vidimo gde su drugi pogrešili i da ne napravimo iste greške“, rekao je Folić na panelu „Pregled komercijalnog i rezidencijalnog tržišta nekretnina“.

Metro

Naravno, Folić se dotakao i teme metroa i dodao da je ovo svakako jedan od najvećih projekata u gradu koji je u duhu Strategije. „Beograd je poslednji grad u Evropi koji ima više od milion i po građana, a koji nema metro. Trenutno je fizibiliti studija u završnoj fazi koju radimo s francuskom kopmanijom. Trebalo je da bude završena do kraja februara, ali je rok pomeren iz opravdanih razloga. Kada na proleće bude završena fizibiliti studija, moći ćemo o tome da razgovaramo sa potencijalnim partnerima“, istakao je Folić.

Pored standardnih saobraćajnih planova, izgradnje metroa, funkcionalnijeg javnog prevoza, ideja je, kaže Folić, da se napravi i vodni saobraćaj, poput onog u Budimpešti. „Sada kada smo počeli da spuštamo grad na reke, izmeštamo industriju iz centra grada, sklanjamo prugu, sada konačno ima smisla da se uspostavi taj vodni saobraćaj. Mi smo završili s pripremom postavljanja pontona, nadam se da ćemo za vodni saobraćaj naći partnera“, rekao je Folić. Upitan da li će se na rekama zadržati koncept splavova, Folić odgovara da je Beograd po tome prepoznatljiv i da je namera da splavovi ostanu na rekama, ali pod određenim uslovima.

Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Budućnost

Da li će Havaji biti prvi u ukidanju plastike u restoranima?

Published

on

By

Havaji bi, prema najavama, mogli da budu prva američka država koja će zabraniti upotrebu predmeta od plastike u restoranima.

Naime, to će se dogoditi ako bude usvojen zakon čiji je cilj smanjenje otpada koji zagađuje okean, a desetine američkih gradova već je donelo odluku o zabrani plastičnih kutija za hranu ili piće, prenosi AP.

Drugi, daleko ambiciozniji predlog zakona predviđa zabranu restoranima brze hrane i drugim ugostiteljskim objektima distribuiranja i korišćenja plastičnih boca za piće, slamčica, štapića i kesa. Aktivisti veruju da prva mera, ipak, ima bolje šanse da bude usvojena.

Ugostitelji su, očekivano, imali svoje viđenje ove najave zakona i objasnili da će ih novi zakon primorati da povećaju cene zato što još nije dostupna dovoljno dobra alternativa plastici. Tako paket od 200 plastičnih kutija za hranu košta 23 dolara, dok isti broj biorazgradivih kutija košta 57 dolara, ističu oni. Krist Jankovski iz Havajske asocijacije restorana, koja okuplja 3.500 ugostiteljskih objekata, kaže da razume dobru nameru u uvođenju ovog zakona, ali misli da poslanici pokušavaju da urade „previše prebrzo“.

Izvor: Tanjug

Continue Reading

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: lepa vest za proizvođače striropora, Beograd na vodi, reciklaža gume

Published

on

By

ALUMIL - BW Vista – stambena kula u sklopu arhitektonsko – urbanističkog kompleksa Beograd na vodi.

I protekle sedmice pisalo se o raznim temama u vezi sa građevinskom sezonom koja tek počinje, Privredna komora Srbije donela je neke odluke koje bi trebalo da olakšaju rad proizvođača određenih materijala, ali I donese garanciju kvaliteta i bezbednosti krajnjim potrošačima.

Tako nas je obradovala vest da domaći proizvođači stiropora, zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, mogu da računaju na veću proizvodnju tog termoizolacionog materijala i proširenje kapaciteta. Naime, na ovaj način je rešeno pitanje opstanka 14 domaćih fabrika stiropora.

Ovo se dogodilo na inicijativu Grupacije proizvođača hidro i termoizolacionih materijala PKS. S tim u vezi izmenjen je Pravilnik o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada iz 2017. godine. Na taj način domaća regulativa usklađena je sa regulativom Evropske unije i praksom zemalja u okruženju, što proizvođačima otvara vrata za veći plasman stiropora u toplotno izolacionim sistemima na fasadama objekata.

Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije rekao da je na ovaj način, posle godinu i po aktivnih napora da se izmene podzakonska akta, rešeno veliko pitanje opstanka 14 fabrika stiropora u Srbiji.

Članovi Grupacije navode bavili su se, pored proširenja primene stiropora, i jednim od prioriteta u novom Pravilniku – protivpožarnom zaštitom i to tako što su prikupljeni primeri dobre prakse zemalja okruženja i Evropske unije i razmotreni u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Domaći Pravilnik, sa aspekta protiv-požarne zaštite u građevinarstvu, stroži je u odnosu na praksu u Evropskoj uniji i jasno određuje upotrebu stiropora kao izolacionog materijala. Milan Tasić, predsednik Grupacije proizvođača termo i hidroizolacionih materijala PKS, vlasnik i direktor „FIME“, ističe da su u protekloj godini proizvođači stiropora imali pad od 30 odsto plasmana na tržištu ovog građevinskog materijala zbog prethodnog Pravilnika.

Stiropor, Foto: eps – tehnocomerc

PKS uz inicijativu proizvođača guma

Još jedna odluka o kojoj se raspravljalo u privrednoj komori odnosi se na proizvodnju guma u Srbiji. Naime, proizvođači guma iniciraće promenu propisa kako bi se kroz novi sistem prikupljanja otpadnih automobilskih guma ostvarili bolji rezultati u reciklaži, više zaštitila životna sredina i smanjili troškovi upravljanja otpadom, najavljeno je na sastanku Grupacije proizvođača guma Privredne komore Srbije sa nadležnima iz Ministarstva za zaštitu životne sredine. Dakle, proizvođači guma zatražiće da se kroz izmene Zakona o upravljanju otpadom i Pravilnika o upravljanju otpadnim gumama uvedu obaveze sadržane u direktivama Evropske unije po kojima bi trebalo formirati kolektivne operatere za brigu o otpadnim gumama, a oni bi bili produžena odgovornost proizvođača. Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala ocenjuje da rastuće investicije u proizvodnji guma u Republici Srbiji moraju da budu praćene i promenama regulatornog okvira odgovornosti proizvođača, transparentnog postupka sakupljanja i ponovne upotrebe guma , izveštavanjem države o tokovima otpada i smanjenja troškova kompanija. Kroz produženu odgovornost proizvođača obezbeđuje se kontrolisan proces koji snižava troškove upravljanja otpadom a efikasan je u zaštiti životne sredine i u većoj meri uvažava principe cirkularne ekonomije.

automobilske gume/ Foto: Pixabay.com

Protekle sedmice pisalo se i o ceni kvadrata i to onim najvišim, od Hong Konga za koji smo saznali da ima najkuplje rentanje stanova na svetu, do naše zemlje i najaktuelnijeg projekta u Srbiji, Beograda na vodi. Naime, u Srbiji je u 2018. najskuplji metar kvadratni stambenog prostora prodat je upravo na ovom mestu, a cena je iznosila 7.866 evra, saopštio je Republički geodetski zavod, a preneo N1. Kvadrati poslovnog prostora još su skuplji, a najviša cena postignuta u 2018. godini je 9.302 evra po metru kvadratnom. Poslovni prostor je površine 43 metra kvadratna i nalazi se u prizemlju stambeno poslovne zgrade u Knez Mihailovoj ulici. U prošloj godini ni garaže nisu bile baš povoljne, a najskuplji kvadrat plaćen je 2.000. Pomenuta garaža je površine 12 metara kvadratnih, a nalazi se u beogradskoj opštini Savski venac.

Continue Reading
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijava na newsletter

Izdvajamo

Popularno