Počevši od 1949. godine 8. novembra se obeležava Svetski dan urbanizma. Ova odluka je doneta na inicijativu argentinskog profesora Karlosa Marije della Paolere koji je imao viziju da se na ovaj dan povežu stručnjaci i javnost i da zajedno promišljaju o tome kako se stvaraju prostori u kojima živimo.
Dakle, inicijativna ideja jednog čoveka se širila po svetu, te se ovaj dan obeležava u više od 30 zemalja danas. Drugim rečima, širom sveta se organizuju konferencije, izložbe, tribine i javne debate a sve u cilju posmatranja gradova kao zajedničkog dobra i stvaranja zdravije i pravednije zajednice.
Urbanizam kao ogledalo društva
Za početak neophodno je da shvatimo da urbanizam nije samo arhitektura, niti samo infrastruktura, on je mnogo više od toga, on je odraz društva, njegovih vrednosti, navika i načina na koji koristimo prostor.
Jer dobro planiran prostor stvara uslove za prijatno stanovanje, funkcionalan javni prevoz, ali ipak dovoljno zelenih površina i javnih prostora koji postaju mesto okupljanja ljudi. Nasuprot tome se nalazi neplanska izgradnja koja vodi ka gužvama, zagađenju, pregrevanju, lošijem kvalitetu života ljudi.
Stoga savremeni urbanizam treba da teži da bude human, tačnije da čoveka stavi u centar i u zavisnosti od njegovih potreba i njegovog životnog stila formira gradove po njegovoj meri, a ne meri kapitala ili automobila. Jer važno je da središte bude čovek kao pešak a ne kao učesnik u saobraćaju, tek tada će urbano planiranje biti izvedeno na pravi način.
Izazovi savremenih gradova
Prema poslednjim istraživanjima više od polovine svetske populacije živi u urbanim područjima, a prema procenama Ujedinjenih nacija ovaj broj će se do 2050. godine povećati na čak 70%. Imajući u vidu ove podatke, jasno je da je već sada veliki pritisak stavljen na infrastrukturu, energetiku i ekosisteme. Uz sve to klima ne sarađuje sa nama, te imamo velike probleme u gradskim područjima poput toplotnih talasa, velikog zagađenja vazduha i slično.
Upravo zbog toga se sve više govori o principima zelene i plave infrastrukture, a ovaj dan je posebno pogodan za ovakve teme. Naime, ozelenjavanje krovova i fasada, očuvanje rečnih korita, stvaranje parkova i zelenih zona značajno doprinose ublažavanju klimatskih promena.
Uz to korišćenje obnovljivih izvora energije, energetska efikasnost zgrada i reciklaža otpada postaju standard prilikom urbanističkog planiranja.
Dakle, cilj je stvoriti gradove koji će biti u skladu sa prirodom a ne protiv nje – to je suština održivog urbanizma 21. veka.
Pametni i zeleni gradovi
Digitalizacija je otvorila vrata novoj fazi urbanizma – pametne gradove. Naime, pametni gradovi su oni koji koriste tehnologiju u svrhu optimizacije saobraćaja, energije, javnih usluga… Međutim, upotreba tehnologije nije jedina karakteristika pametnih gradova. Drugim rečima da bi grad dobio epitet „pametan“ mora biti i ekološki svestan. A takvi gradovi nisu samo efikasni, oni su zdravi i održivi.
Urbanizam u Srbiji – između izazova i promena
U Srbiji se Svetski dan urbanizma tradicionalno obeležava kroz aktivnosti Udruženja urbanista Srbije, fakulteta, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva.
Danas se i kod nas sve više govori o zelenim strategijama, kružnoj ekonomiji i klimatskoj otpornosti gradova.
Istovremeno, problemi neplanske izgradnje, smanjenja zelenih površina i zagađenja vazduha ostaju veliki izazov. Ipak, širom zemlje niču pozitivni primeri, poput revitalizacije napuštenih industrijskih zona, uređenja obala reka, energetski efikasnih javnih zgrada i uvođenja pešačkih i biciklističkih zona.
Ovi primeri pokazuju da održivi urbanizam nije luksuz, već nužnost – i da svaki grad, bez obzira na veličinu, može postati zeleniji i humaniji.
Gradovi budućnosti – gradovi za ljude
Svetski dan urbanizma nije samo prilika da govorimo o planovima i propisima, već i da se zapitamo: kakve gradove želimo ostaviti budućim generacijama?
Ako želimo da gradovi budu otporni, bezbedni i pravedni, moramo ih planirati tako da u njihovo srce vratimo – čoveka i prirodu.
Upravo ta misao stoji u osnovi Svetskog dana urbanizma. Jer gradovi nisu samo mesta gde živimo – oni su naše zajedničko ogledalo i naša budućnost.
U to ime, redakcija časopisa „grenef.“ vas poziva da bar danas zastanete i razmislite o ovim pitanjima i kako vi možete doprineti urbanizmu vašeg mesta i stvaranju bolje i zdravije zajednice za život.