Danas gotovo da nema grada koji ne nosi tragove sopstvene graditeljske prošlosti. Neke zgrade i dalje vrše svoju prvobitnu funkciju, druge propadaju, a treće čekaju odluku: rekonstrukcija ili rušenje? U trenutku kada je građevinska industrija jedan od najvećih proizvođača otpada na planeti, svaka takva odluka ima mnogo veći značaj od estetskog ili finansijskog. Ona postaje pitanje odnosa prema resursima, prostoru i odgovornosti.
Svedoci smo da se u građevinskoj praksi često podrazumeva da je novo uvek bolje, staro se ruši a na njegovom mestu niču nove konstrukcije. Međutim ova ustaljena paradigma se s godinama menja, te arhitekte često preispituju taj pristup. U trenutku kada svaka odluka o gradnji ima i ekološku cenu, dilema između rekonstrukcije i rušenja postaje više od tehničkog pitanja. Ona otvara širu temu — kako koristiti ono što već imamo, umesto da stalno počinjemo iznova.
Građevinski otpad, koji se dugo smatrao neizbežnim troškom rušenja, danas sve više postaje osnova novih pristupa održivoj gradnji. Ideja da otpad može biti resurs postepeno menja način na koji razumemo prostor, materijal i samu arhitekturu.
Građevinski otpad — Neiskorišćeni resurs
Građevinski sektor je kao što smo već rekli jedan od najvećih proizvođača otpada. A prema poslednjim statističkim podacima građevinski otpad iznosi između 30 i 40% ukupnog otpada koji se generiše u Evropi na godišnjem nivou. A najveći problem leži u tome što ovaj otpad završava na deponijama dok novogradnja istovremeno zahteva eksploataciju novih sirovina.
Stoga održiva gradnja nastoji da ovaj problem preokrene u svoju korist – tačnije da otpad postane resurs.
Imajući u vidu da se materijali poput betona, čelika, drveta i opeke mogu reciklirati i ponovo koristiti u novim projektima, proces rušenja možemo pretvoriti u dekonstrukciju – pažljivo rastavljanje objekta radi ponovne upotrebe njegovih elemenata.
Rekonstrukcija kao održiva alternativa rušenju
Rekonstrukcija predstavlja održivu alternativu rušenju, te nudi niz prednosti poput očuvanja kulturne i arhitektonske baštine, doprinosi smanjenju otpada i potrošnje energije. A uz to adaptacijom postojećih objekata omogućava se uvođenje savremenih sistema grejanja, ventilacije i izolacije čime se poboljšava energetska efikasnost objekta bez gubitka istorijske vrednosti.
ArchyEnergy panel diskusija
Posebno zanimljiv uvid u ovu temu pružila je stručna konferencija ArchyEnergy 2025, na kojoj je održan panel pod nazivom „Rekonstrukcija ili rušenje: Otpad kao resurs u održivoj gradnji“.
Moderator panela, Marko Korošec, arhitekta i suosnivač studija Remorker Architects, koji je otvorio diskusiju ističući značaj promene pristupa prema građevinskom otpadu — od problema ka resursu.
U razgovoru su učestvovali istaknuti stručnjaci: Andreja Buđevac, arh. Arhitektura Buđevac, Dragana Konstantinović, arh. i red. prof. FTN Univerziteta u Novom Sadu, Vladislav Lalicki, d.i.a. osnivač AVL d.o.o. i Marko Muhadinović, tehnički direktor fabrike cementa Lafarge Srbija.
Panel diskusija je otvorila i pokrenula niz važnih pitanja poput kriterijuma pri donošenju odluke između rušenja i rekonstrukcije, i na koji način otpad može biti efikasno recikliran i vraćen u građevinski ciklus.
Marko Muhadinović je istakao značaj redovnog praćenja stanja materijala, jer pravilna procena njegovog kvaliteta i dugotrajnosti može odlučiti da li će objekat biti srušen ili obnovljen. On je naglasio i da reciklaža materijala nakon rušenja mora postati sastavni deo svakog građevinskog projekta, jer samo tako građevinska industrija može smanjiti svoj ekološki otisak.
Andreja Buđevac se nadovezao ukazujući na potrebu za projektovanjem „zdrave arhitekture“, koja poštuje principe odgovornog građenja i održivog razvoja. Prema njegovom mišljenju, arhitekte danas imaju dužnost da projektuju svesno — vodeći računa ne samo o estetici, već i o uticaju na okolinu.
Dragana Konstantinović je predstavila zanimljiv primer rekonstrukcije — projekat obnove Spensa u Novom Sadu. U okviru svog istraživanja za ovaj projekat, bavila se uticajem arhitekture sportskih i rekreativnih prostora na zdravlje građana i stvaranja zdrave zajednice. Time je ukazala da rekonstrukcija ne mora biti samo tehničko pitanje, već i društvena misija.
Vladislav Lalicki se osvrnuo na projekat Muzeja Svetog vladike Nikolaja, kroz koji je prikazao kako se tradicionalni i savremeni materijali mogu uspešno spojiti, čuvajući kulturnu baštinu i istovremeno uvodeći principe cirkularne ekonomije.
Diskusija je pokazala da održiva gradnja zahteva sinergiju između struke, industrije i zakonodavstva. Učesnici su zaključili da integracija recikliranih materijala u savremene projekte ne mora da ugrozi kvalitet ni bezbednost, već može da unapredi i tehničke i estetske aspekte gradnje.
Kompletan video-snimak sa IV panela možete pogledati putem našeg zvaničnog YouTube naloga, putem linka.
Cirkularna ekonomija i budućnost građevinarstva
Cirkularna ekonomija predstavlja osnovu održive gradnje. Umesto da materijali imaju jednokratan životni ciklus, oni postaju deo zatvorenog kruga — ponovo se koriste, recikliraju i transformišu. Takav pristup zahteva i promenu načina projektovanja: arhitekte već u početnim fazama moraju razmišljati o tome kako će se materijali jednog dana moći ponovo upotrebiti.
Ovaj pristup ne samo da smanjuje količinu otpada, već i podstiče inovacije u građevinskim tehnologijama, dizajnu i menadžmentu resursa.
Dilema između rekonstrukcije i rušenja zapravo je prilika da se preispita odnos društva prema prostoru i materijalu. Dok rekonstrukcija čuva prošlost i smanjuje ekološki otisak, rušenje uz odgovorno dekonstruisanje i reciklažu otvara mogućnost za novi početak bez gubitka resursa.
Kao što je istaknuto i na panel diskusiji na stručnoj konferenciji ArchyEnergy 2025, suština održive gradnje nije samo u tehnologiji, već u promeni svesti — da svaka cigla, svaka greda i svaki kilogram betona imaju novu vrednost ako ih posmatramo kao deo kružnog toka života građevine. Drugim rečima, budućnost arhitekture leži u sposobnosti da gradimo tako da ništa ne bude izgubljeno, a sve iskorišćeno — odgovorno, kreativno i održivo.
Važno je pomenuti i to da je u toku priprema za stručnu konferenciju ArchyEnergy 2026 koja će biti mesto okupljanja arhitektonske struke, stoga nemojte propustiti novo izdanje i budite deo promene. Registracije su već u toku i to možete učiniti putem linka.