Arhitektonska ideja razvija se istovremeno kroz oblik, funkcionalnost i izvodljivost.
U procesu projektovanja, svaka odluka o prostoru, materijalu ili konstrukciji prati jasno definisanu nit koja povezuje faze od koncepta do realizacije.
Oblik prostora, performanse materijala i tehnički zahtevi usklađuju se već u ranim fazama, omogućavajući precizno i koordinisano razvijanje projekta. Za savremenog arhitektu, digitalni alati postaju novi način razmišljanja o prostoru koji stvaramo.
U eri kada se brzina i kvalitet projektovanja podrazumevaju kao standard, tehnologija omogućava spajanje kreativnosti i praktičnosti u jasnu i funkcionalnu konturu. Trenutak kada se povuče linija istovremeno je i odluka o prostoru, materijalu, funkciji i vremenu.
Možda je oduvek bilo tako, ali savremeni alati omogućavaju da „olovkom“ ucrtavamo više slojeva informacija odjednom, predviđajući ponašanje ideje u stvarnosti pre nego što postane deo zida, krova ili temelja. Svaka zamišljena forma u digitalnom modelu nosi u sebi podatke koji definišu njenu ulogu u stvarnom svetu.
Kada projekat stigne na gradilište, ideja ne gubi oblik u prevođenju. Proces realizacije prati prethodno definisan tok: od prostorne organizacije, preko materijalizacije, do dinamike izvođenja.
Svaki element objekta povezan je sa podacima o montaži, materijalima i fazama izgradnje, čime se obezbeđuje efikasnost i tačnost u izvođenju. Svi učesnici projekta imaju pristup istim informacijama, koje evoluiraju zajedno s projektom. Takav tok podataka obezbeđuje doslednost, jasnoću u komunikaciji i preciznost u realizaciji.
Uz to, organizovani sistem informacija omogućava kontrolu kvaliteta, optimizaciju vremena i smanjenje materijalnih viškova.
Precizno definisani zahtevi i savremeni metodološki pristupi smanjuju mogućnost grešaka, optimizuju upotrebu materijala i vremena i vode ka odgovornijem građenju. Svaki detalj projekta uklapa se u širu sliku koja teži efikasnosti i održivosti. Arhitektura tako ostaje verna sebi: prostoru stvaranja ideja, koje danas, uz podršku savremenih tehnologija, poput onih koje donosi BIM, ostvaruje sa više jasnoće, odgovornosti prema resursima i dugoročnim vrednostima.
Autor teksta: Arh. Nataša Stefanović, studiostrakt