Kako je jedno takmičenje oblikovalo profesionalca

Nekadašnji pobednik takmičenja Saint-Gobain Architecture Student Contest, Luka Stevanović je inženjer arhitekture sa departmana za arhitektonske tehnologije Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i osnivač multidisciplinarnog studija Architectural Research Club.

Za njega je učestvovanje na takmičenju bilo mnogo više od arhitektonskog izazova – to je bilo lično i profesionalno putovanje koje je promenilo njegov pogled na svet. Od Beograda do Helsinkija, svaki korak je predstavljao priliku da upozna sebe, testira granice i pronađe inspiraciju u ljudima, mestu i ideji univerzalne arhitekture.

Koja je Vaša prva asocijacija na Saint-Gobain Architecture Student Contest?

Prva asocijacija na Saint-Gobain ASC za mene je stvaranje internacionalnih konekcija i prijateljstava. Ovo je bilo vanserijsko iskustvo za jednu mladu osobu.

Kako biste opisali Vaše iskustvo učestvovanja na Saint-Gobain Architecture Student Contest-u, od nacionalnog nivoa u Srbiji do predstavljanja našeg tima u Helsinkiju?

U tom trenutku jedan od najvećih logističkih izazova u mojoj akademsko-profesionalnoj karijeri. U fazama, idejno rešenje projekta razrađivano je duže od šest meseci, dok sam paralelno završavao svoje master akademske studije u Srbiji i stažirao u Španiji. Verujem da je ključ postignutog rezultata bila nedvosmislena prisutnost i shvatanje tog trenutka, kao i ambicija za ostvarivanjem bolje verzije sebe.

Kako je izgledala saradnja sa mentorima tokom procesa pripreme?

Kako bi rešenje bilo utilitarno za taj zadatak, bilo je neophodno svakodnevno konsultovanje kako projektantskih i akademskih mentora, tako i internacionalnih stručnjaka kompanije Saint-Gobain, koji su nadmašili sva moja očekivanja u pogledu angažmana i recepcije jedne mlade osobe i inženjera u potrazi za adekvatnim proizvodima i informacijama za projekat, kasnije implementiranih i prezentovanih u Helsinkiju.

Šta je za Vas predstavljalo najveći izazov u procesu rada na projektu koji je pobedio na nacionalnom nivou i izborio plasman na internacionalno takmičenje?

Neophodnost. Arhitektura ima zadatak da uradi ono neophodno, i ona sama po sebi predstavlja jedan univerzalni jezik. Zato je na nama da postignemo taj univerzalni jezik, i postignemo prepoznavanje neophodnosti.

Da li postoji lekcija koju ste naučili kroz proces pripreme i prezentacije projekta na ovom takmičenju?

Budi strastven i stoj iza onoga što kažeš. Strast i pouzdanost su stvari koje se ne mogu lažirati, jer tama ne može da rastera svetlost, a svetlost može tamu.

Takmičenje u Helsinkiju donelo je konkretan arhitektonski izazov. Kako ste pristupili tom zadatku i koje su Vas ideje ili elementi grada najviše inspirisali tokom rada?

Slikovito rečeno – kameleonizacija. Parafraziraću Momu Kapora, koji kaže: „Ne možeš nekoga stvarno da upoznaš dok mu ne osetiš miris kože“. Dao sam svaki atom svoje kreativne i racionalne energije da približim sebi sve od čega se sastoji Helsinki. Šest meseci kasnije, „Helsingefors“ je publici zvučao poznato.

Kako ste doživeli celokupan događaj u Helsinkiju, susrete sa studentima iz celog sveta i razmenu ideja o arhitekturi budućnosti?

Jedno od lepših životnih iskustava koje sam imao. Stekao sam brojne prijatelje i kolege, sa kojima sam i danas u privatnom i poslovnom kontaktu.

Kakav je utisak ostavio Helsinki i da li Vas je boravak tamo inspirisao za dalji rad?

U tom trenutku, u mom malom „ljubavnom“ trouglu Beograd-Barselona-Helsinki, Helsinki je bio „osoba“ sa kojom bih proveo ostatak svog života. Osoba koja je prizemna, verna i koja vam daje neiscrpnu inspiraciju. To je Helsinki.

Vaša prezentacija na internacionalnom nivou ostavila je snažan utisak na žiri. Koji je bio ključni element koji je, prema Vašem mišljenju, doprineo tom uspehu?

Komunikacija na istim talasnim dužinama. Možda je činjenica da sam se osam godina bavio glumom doprinela da prigrlim scenu bez oklevanja i pokušam žiriju da prenesem deo svoje iskrenosti i požrtvovanja za projektom.

Koliko Vam je učešće na ovom takmičenju pomoglo u razvoju profesionalnih veština, timskog rada i razumevanju savremenih pristupa održivoj arhitekturi?

Svakako je doprinelo. Ovakvi događaji predstavljaju izvor privatne i profesonalne socijalizacije sa kolegama, vrednost toga je zaista neprocenjiva.

U poslednje vreme ste radili na više različitih projekata. Koji od njih je bio najizazovniji?

U okviru jednog konkursnog projekta ispitivao sam konstruktivne granice savladavanja velikih raspona između oslonaca, to me je navelo da trenutno radim na razvijanju patenta varijacije prostorne rešetke, za kojeg svim srcem verujem da će predstavljati nešto avangardno.

Naravno da je prva skica bila na salveti u kafani „Proleće“. Osim toga, kako sam privatne poslove orijentisao pretežno na inostrano tržište, tako je došla i svakodnevna komunikacija sa internacionalnim klijentima i savladavanje različitih metričkih sistema i vremenskih zona simultano. Takve stvari znaju da budu izazovne.

Koji je projekat najviše testirao Vašu kreativnost, i zašto?

Volim da spojim lepo i korisno, i da svojim sposobnostima doprinesem onome kome je to najpotrebnije. Nedavno sam se bavio dizajnom katoličke crkve na Madagaskaru. Osim samog objekta, kompletna istočna obala ostrva imala je infrastrukturnih problema, tako da je koncept otišao vrlo široko, do te mere da je predložena ekstenzija železnice koja bi spajala mesto Moramanga, prolazila kroz živopisna pirinčana polja, sve do jezera Alaotra. Na taj način podstaknut je lokalni turizam, ekonomija i agrikultura, dok crkva predstavlja prirodni centralni motiv i utočište gde se vidi jedan od najlepših izlazaka sunca na Madagaskaru.

S obzirom na to da je ideja o pokretanju ovog takmičenja potekla upravo iz Beograda, kako vidite značaj te tradicije za afirmaciju domaćih studenata i jačanje njihovog doprinosa globalnoj arhitektonskoj zajednici?

Značaj te tradicije jako je važan, verujem da to predstavlja dodatnu motivaciju kod domaćih studenata i podstiče razvoj strukovnog gostoprimstva. Dobrom organizacijom, internacionalne kolege mogu da se osete kao kod svoje kuće i da zajedno sa domaćinima rade na razmeni znanja i informacija.

Kada biste mogli da izaberete samo jedan savet budućim takmičarima ASC-a, koji bi to bio?

Ništa u životu ne treba raditi na pola.

Koja bi bila Vaša poruka budućim učesnicima Saint-Gobain Architecture Student Contest-a, ali i mladim arhitektima koji tek započinju svoj profesionalni put?

Saint-Gobain ASC zaista je jedna izvanredna prilika za svakog mladog arhitektu; savetujem, bez dileme, svima da učestvuju i da uhvate tu najbolju verziju sebe, jer nije toliko daleko kao što ponekad izgleda.