Pravi se akcioni plan s merama koje bi kompanijama iz Srbije olakŔale dobijanje poslova
Kao odgovor na žalbe domaÄih graÄevinaca da im stranci uzimaju poslove, domaÄa graÄevinska industrija može da raÄuna na skoru pomoÄ države prilikom konkurisanja za poslove. Ono Å”to je bio najveÄi problem ,a to su odgovarajuÄe garancije kako bi postali glavni izvoÄaÄi radova, biÄe prevaziÄeno kroz državne podsticaje.
Naime, Vlada Srbije usvojila je na sednici Odluku o obrazovanju radne grupe za koordinaciju i utvrÄivanje mera za podsticaj domaÄe graÄevinske industrije.
Radnu grupu Äe Äiniti predstavnici Ministarstva graÄevinarstva, Privredne komore Srbije, Ministarstva privrede, Udruženja banaka Srbije, graÄevinskih i putarskih kompanija, saopÅ”teno je iz Vlade Srbije i dodato: „Zadatak radne grupe je da napravi akcioni plan s merama koje bi kompanijama iz Srbije olakÅ”ale dobijanje poslova. To podrazumeva da Äe se raditi, izmeÄu ostalog, na programu subvencija za opremu za graÄevinske i putarske kompanije i na lakÅ”em dobijanju garancija koje im trenutno otežavaju slabiji rezultati postignuti u periodu kada su bili finansijski uniÅ”teni. Zbog toga nisu u moguÄnosti da dobiju garancije i budu glavni izvoÄaÄi.“
U Srbiji se godiÅ”nje generiÅ”e oko 100 miliona tona graÄevinskog otpada
Prema poslednjoj proceni u Srbiji se godiÅ”nje generiÅ”e oko 100 miliona tona graÄevinskog otpada. ViÅ”e od dve treÄine zavrÅ”i na deponijama, a mogao bi ponovo da se iskoristi. Milioni tona betona, cigle, crepa, zemlje odvoze se uz ogromne troÅ”kove na deponije. U VinÄi je 73 odsto takvog otpada. U to se ne ubrajaju brojna divlja smetliÅ”ta kojih ima u celoj zemlji.
„Ada Huja, kao jedna od velikih deponija i komunalnog i graÄevinskog otpada, postaje jako problematiÄna za buduÄu gradnju jer je teÅ”ko postaviti Å”ipove zato Å”to je unutra i beton i armatura i sve i svaÅ”ta, i to tlo ne može da se stabilizuje“ rekao je Aca PopoviÄ iz Privredne komore Srbije, a preneo RTS. Oko 80 odsto graÄevinskog otpada može se ponovo iskoristiti. U skandinavskim zemljama i viÅ”e od 90 odsto.
„Mi pravimo beton koristeÄi prirodne sirovine Å”to danas predstavlja neÅ”to Å”to je skoro pa neprihvatljivo i ideja je da zajedniÄki projekat svih nas bude da Å”to manje koristimo prirodne sirovine, a Å”to viÅ”e reciklirane“ objasnila je doc. dr Jelena DragaÅ” sa GraÄevinskog fakulteta. Ona je dodala da su istraživanja, ali i svetska praksa pokazali da je to moguÄe, ali i korisno.
Materijal koji ostaje od ruÅ”enja, adaptacija, renoviranja, rekonstrukcija Äini dve treÄine otpada u Srbiji, a u EU jednu treÄinu.
„SuÅ”tina je da se Å”to manje mineralnih sirovina koristi u izgradnji novih objekata. U Evropi postoji veÄ dugo vremena zabrana vaÄenja Å”ljunka i peska iz reka, oni tako Å”tite životnu sredinu, a sve drugo Å”to rade kroz obnovu, ruÅ”enje, kroz menjanje razglednica grada, u stvari se koristi kao novi materijal da bi se zaÅ”titili prirodni resursi“ rekao je Dejan BojoviÄ iz Srpske asocijacije za ruÅ”enje, dekontaminaciju i reciklažu.
Zato se, kaže, taj posao i zove „Urbano rudarstvo“. Prema nekim raÄunicama, Srbija bi, ukoliko poÄne da reciklira graÄevinski otpad i upotrebi ga kao resurs, mogla da ostvari dobit od oko 500 miliona evra godiÅ”nje.
proces legalizacije i olakŔice
20 izbegliÄkih porodica dobilo ugovore za kupovinu seoskih kuÄa
Seoske kuÄe sa okuÄnicom za 20 izbegliÄkih porodica u Vojvodini
Ukupno 20 izbegliÄkih porodica u Vojvodini dobilo je ugovore za kupovinu seoskih kuÄa sa okuÄnicom. Bespovratnu pomoÄ za stambeno zbrinjavanje, u ukupnom iznosu od 20 miliona dinara, obezbedila je Pokrajinska vlada, a korisnicima je dodeljena preko programa Fonda za pružanje pomoÄi izbeglim, prognanim i raseljenim licima. Maksimalan iznos za kupovinu kuÄe iznosi milion dinara.
„Pokrajinska vlada je predložila da se izbegliÄkim porodicama koje su koristile sredstva za stambeno zbrinjavanje pre 2018. godine, kroz neku vrstu kreditnog aranžmana, otpiÅ”u ranije steÄene obaveze, i da se na taj naÄin stave u jednak položaj sa onima koji danas dobijaju bespovratna sredstva“, objasnio je predsednik Pokrajinske vlade Igor MiroviÄ i dodao da je taj predlog upuÄen SkupÅ”tini Vojvodine na usvajanje.
MiroviÄ je joÅ” naglasio da Pokrajina godinama podržava izbegliÄku populaciju putem razliÄitih programa, kao Å”to je nabavka graÄevinskog materijala, poljoprivrednih maÅ”ina i stipendiranje, te da Äe rast planiranih sredstava za programe Fonda i u 2020. godini biti uoÄljiv.
Izvor: Novosti, tanjug