Savremena arhitektura poslednjih decenija prolazi kroz duboku transformaciju, a u tom procesu aluminijum i staklo postaju dva ključna materijala koja oblikuju vizuelni identitet modernih objekata i u isto vreme doprinose njihovoj funkcionalnosti, energetskoj efikasnosti i konstruktivnoj stabilnosti. Shodno tome, njihova kombinacija omogućava nove arhitektonske koncepte koji su oslonjeni na transparentnost, fleksibilnost i mogućnost stvaranja otvorenih i svetlom ispunjenih prostora.
Sadržaj
Sve ovo je dovelo do toga da aluminijum i staklo polako zauzimaju centralno mesto u savremenoj gradnji, a njihova uloga ne prestaje da se razvija u skladu sa tehnološkim i ekološkim zahtevima.
Tehničke i funkcionalne karakteristike aluminijuma
Kao što je poznato, aluminijum je materijal kog odlikuje izuzetna kombinacija velike čvrstoće i male težine zbog čega je naročito pogodan za konstrukcije koje zahtevaju tanke profile i velike rasponske strukture. A njegova otpornost na koroziju omogućava dugotrajnost i minimalnu potrebu za održavanjem. Važno je pomenuti i tehnologiju ekstruzije zahvaljujući kojoj je omogućeno oblikovanje profila uz visoki stepen preciznosti, što je od naročitog značaja za fasadne i prozorske sisteme koji moraju ispuniti stroge standarde zaptivanja, stabilnosti i toplotne izolacije.
Uz sve navedeno, savremeni aluminijumski profili obogaćeni su i termičkim prekidima zahvaljujući kojima se značajno smanjuje provodljivost toplote čime se doprinosi energetskoj efikasnosti objekta. Na ovaj način aluminijum nije samo konstruktvni, već i energetski relevantan materijal savremene arhitekture.
Uloga i značaj stakla u svetlu savremene arhitekture
Kada posmatramo staklo kao materijal u svetlu savremene arhitekture odmah na početku možemo izvesti zaključak da ono više nije samo pasivni materijal koji čini vizuelnu barijeru između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora, već je svojevrstan aktivni element arhitektonskog izraza i energetske efikasnosti.
Naime, postoje vrste stakla koje omogućavaju visoku svetlosnu propusnost ali uz istovremenu kontrolu solarnih dobitaka, zaštitu od UV zračenja, povećanu mehaničku otpornost i poboljšanu zvučnu izolaciju.
Shodno tome, uz upotrebu laminiranih, kaljenih i niskoemisionih stakala moguće je stvaranje fasade koja je vizuelno dominantna u prostoru a uz to i energetski efikasna. Dakle, staklene fasade omogućavaju vizuelnu povezanost objekta sa okruženjem, a to je česta odlika moderne arhitekture koja teži stvaranju fluidnih i interaktivnih prostora.
Sinergija – aluminijum i staklo u modernoj arhitekturi
Kako je staklo materijal koji je izuzetno težak, neophodno mu je obezbediti konstrukciju koja će podneti težinske zahteve bez narušavanja estetske kategorije. Upravo zbog toga je aluminijum izuzetan za ovaj konstrukcijski sistem. Dakle, aluminijumski profili omogućavaju nosivost i stabilnost čak i pri minimalnim dimenzijama, dok staklo preuzima centralnu ulogu u vizuelnom identitetu objekta.
Ovakav spoj pretenduje razvoju velikih transparentnih površina, staklenih omotača i struktura koje ostavljaju utisak prostorne otvorenosti i harmonije sa okolinom. Uz sve navedeno, ova kombinacija materijala doprinosi i energetskoj efikasnosti objekta, jer fasadni sistemi sa dvostrukim ili trostrukim ostakljenjem uz odgovarajuću aluminijumsku konstrukciju postižu visoke termičke performanse i smanjuju potrošnju energije za grejanje i hlađenje.
Panel diskusija na ArchyEnergy 2025: Aluminijum i staklo u svetlu moderne arhitekture
Dodatni uvid u savremene trendove upotrebe aluminijuma i stakla ostvaren je tokom V panela na stručnoj konferenciji ArchyEnergy 2025, koji je tematski bio posvećen upravo njihovoj ulozi u modernoj arhitekturi.
Panel je otvorio Marko Lazović, menadžer prodaje za region Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, koji je u ime kompanije Şişecam Group koja je bila pokrovitelj panela, govorio o reciklaži stakla i potrebnim tehnološkim rešenjima za smanjenje ekološkog otiska industrije. Posebno je istakao korporativnu strategiju pod nazivom Carefor Next, čiji je cilj smanjenje upotrebe čiste vode za 15%, naglašavajući da savremena industrija mora pratiti principe održivog razvoja ukoliko želi da ostane konkurentna.
Nakon uvodnog izlaganja, moderiranje panela preuzeo je arhitekta Igor Mikitišin iz studija 4mind Architecture, poznat i po platformi Podcast SFERA®, kroz koju promoviše značaj arhitekture u širem društvenom kontekstu. Svojim pristupom usmerio je razgovor ka aktuelnim izazovima energetski efikasne gradnje i ulozi aluminijuma i stakla u modernim projektantskim praksama.
Panel je okupio više stručnjaka iz različitih oblasti, poput Ivane Petronijević, arhitektkinja konsultant iz kompanije Alumil, koja je govorila o sve većoj zastupljenosti kliznih sistema u Grčkoj i istakla da savremeni prozorski profili njene kompanije sadrže čak 80% recikliranog aluminijuma, što doprinosi održivosti proizvodnog ciklusa. Posebno je naglasila važnost stručnog savetovanja pri odabiru sistema, jer samo pravilno izabrani profili mogu obezbediti optimalne performanse.
Marija Šipetić-Bjegović, generalni menadžer kompanije Alu Koenig Stahl GmbH, nadovezala se na njenu izjavu istakavši da se pouzdano projektno rešenje ne može doneti bez konsultovanja relevantnih referentnih lista i iskustava sa sličnih objekata. Ukazala je na to da angažovanje struke često predstavlja razliku između uspešno izvedenog i problematičnog projekta.
Hrvoje Komac, direktor instituta za ispitivanje i sertifikaciju fasada, prozora i vrata ift Rosenheim, pružio je regulatorni i tehnički kontekst diskusije. Podsetio je na Evropsku direktivu 305, koja propisuje najstrože kriterijume za sertifikaciju građevinskih proizvoda i naglasio da prolazak testa nije garantovan ni kada je test plaćen, što potvrđuje važnost preciznog i standardizovanog pristupa.
Sa aspekta implementacije sistema, Miloš Zrnić, izvršni direktor kompanije Metals-Weld Fabrication Solutions d.o.o., naglasio je da se svaki izbor aluminijumskog ili staklenog sistema mora zasnivati na razumevanju konkretne namene objekta. Ukazao je da sigurnost i tehnička ispravnost moraju biti primarne, dok estetska razmatranja dolaze tek nakon toga.
Drugi deo panel diskusije bio je posvećen prezentaciji aktuelnih projekata na kojima su učesnici radili. Ivana Petronijević predstavila je specifične izazove vezane za projekat rekonstrukcije Ložionice. Marija Šipetić-Bjegović osvrnula se na realizaciju kompleksa West 65, dok je Miloš Zrnić detaljno predstavio iskustva iz rada na stambenoj zgradi u ulici Cara Lazara u Novom Sadu, u saradnji sa arhitektom Lazarom Kuzmanovim. Panel je završen sesijom pitanja i odgovora, tokom koje su posetioci putem aplikacije imali mogućnost da razjasne specifična tehnička pitanja i dobiju uvid u proces donošenja stručnih odluka.
Kako je to izgledala panel diskusija „Aluminijum i staklo u svetlu moderne arhitekture“ možete pogledati putem YouTube kanala.
Aluminijum i staklo predstavljaju temeljne materijale moderne arhitekture zbog svoje jedinstvene kombinacije konstruktivnih, estetskih i energetskih kvaliteta. Njihova sinergija omogućava stvaranje objekata koji su vizuelno transparentni, tehnološki napredni i usklađeni sa savremenim ekološkim standardima.
A stručne konferencije i panel diskusije poput ove održane na konferenciji ArchyEnergy potvrđuju da je uloga ovih materijala ne samo aktuelna već i presudna za budući razvoj arhitekture.
ArchyEnergy Konferencija & Sajam
12-13. maj 2026.
Novosadski sajam, Master centar
Hajduk Veljkova 11, 21000 Novi Sad
+381 64 6462 980
konferencija@grenef.com
www.grenef.com/konferencija