Connect with us
Promo

Za┼íto su uskostru─Źna izdanja opet trendi?

Poslednjih godina digitalno doba je poput oluje protutnjalo svetom, ekspresno menjaju─çi na─Źin poslovanja, kao i na─Źin na koji je potro┼ía─Ź anga┼żovan. Statistika je definitivno jak indikator da su mobilni ure─Ĺaji i aplikacije glavni alati mnogih vlasnika preduze─ça, koji sada imaju priliku da upravljaju svojim poslom dok su na putu. Me─Ĺutim, koliko god prednosti ove digitalne marketin┼íke strategije mogle da imaju, tolika je i potreba za tradicionalnim marketin┼íkim strategijama koje se ─Źesto mogu prevideti.

Iako se ─Źini da brojevi ukazuju na mno┼ítvo prednosti kada je re─Ź o digitalnom marketingu, ┼ítampani mediji su i dalje vrlo ukorenjeni u kolektivnu memoriju potro┼ía─Źa. To zna─Źi da su ljudi i dalje voljni da ─Źitaju ┼ítampane medije, bez obzira da li govorimo o ─Źasopisima i novinama, lecima ili katalozima.

Ovi primeri ┼ítampanih medija imaju sve vrste sadr┼żaja koje mo┼żete zamisliti – na ovaj na─Źin se zabava, obrazovanje, vesti i informacije ve┼íto me┼íaju sa proizvodima i uslugama razli─Źitih kompanija. Ova kombinacija je obi─Źno veoma privla─Źna za potro┼ía─Źa, koji ─çe biti skloniji da se seti odre─Ĺenog brenda i razmotri ga me─Ĺu budu─çim opcijama kupovine.

Ekskluzivnost ┼ítampanih medija, za razliku od digitalnih medija, je da digitalno nikada ne mo┼że biti opipljivo. Potro┼ía─Źi mogu da pregledaju ─Źasopis, osete papir kroz prste i ─Źak razlikuju odre─Ĺene gustine papira i kompozicije. Na primer, jedan odre─Ĺeni oglas mo┼że se ┼ítampati na debljem, poroznijem papiru koji je lako primetiti u pore─Ĺenju sa ostatkom sjajnih listova u ─Źasopisu.

┼átavi┼íe, razmislite o tome kako postoji i miris mastila na papiru ili dodatni miris stranice – sve su to sna┼żni stimulansi koji ─çe dati ogroman podsticaj efikasnosti oglasa. Ovo su va┼żna ─Źula koja se ne mogu podsta─çi u digitalnom okru┼żenju – ili bar jo┼í ne.

Specijalizovani ─Źasopisi


Miris mastila na papiru ili dodatni miris stranice – sna┼żni stimulansi koji se ne mogu podsta─çi u digitalnom okru┼żenju

Druga velika prednost, koja se ─Źesto ne vidi u digitalnim medijima, je da je ┼ítampani materijal jo┼í uvek vrlo jednostavan u pogledu strukture. To u osnovi zna─Źi da nema ometanja za ─Źitaoca koji je posve─çen zavr┼íetku ─Źlanka. Jednom kada po─Źnu da ─Źitaju ─Źlanak ili upijaju oglas, nema drugih delova vesti ili iska─Źu─çih prozora koji lebde iznad i sklanjaju fokus sa ─Źlanka.

─îitava pa┼żnja ─Źitaoca usmerena je na taj specifi─Źni pisani materijal. Ovo garantuje ve─çu povezanost sa brendom, jer je verovatnije da ─çe takav materijal ostvariti ve─çi uticaj na potro┼ía─Źa koji ─çe ga sigurno dugoro─Źno pamtiti.

U osvrtu na ovu temu u ovom broju vam donosimo intervju sa Nikolom Mrkova─Źki i Mihailom Popov, timom ÔÇťMyCERÔÇŁ agencije za konsalting i digitalne strategije.

Od svog osnivanja po─Źetkom 2013 godine, ÔÇťMyCERÔÇŁ agencija sara─Ĺuje isklju─Źivo sa inostranim partnerima, a od po─Źetka 2019. godine se okre─çe i saradnji sa firmama iz Srbije i regiona.

Sa Nikolom i Mihailom smo razgovarali kako o globalnom tako i o doma─çem stanju medija i uticaju koji digitalizacija ima na njih.

KOLIKO SE RAZLIKUJE PLASIRANJE REKLAMA I PLA─ćENOG SADR┼ŻAJA IZMEDJU GLOBALNOG I DOMA─ćEG TR┼ŻI┼áTA?

N: U velikoj meri se razlikuje. U razvijenim zemljama kompanije ve─ç du┼że od decenije ose─çaju potrebu da prona─Ĺu svoje potencijalne kupce u online okru┼żenju. Pomo─çu razli─Źitih platformi i alata koji su dostupni, put do potro┼ía─Źa je daleko kra─çi, modularan, u─Źinkovitiji i na kraju daleko jeftiniji u odnosu na tradicionalne metode. Digitalna publika je neminovno prisutna i spremna za interakciju. Ovaj na─Źin poslovanja je toliko popularan da je sam po sebi izrodio nove komercijalne pristupe potro┼ía─Źu poput e-commerce platformi.

M: Najve─ça se razlika mo┼że ogledati upravo u tome ┼íto kod doma─çih firmi digitalno prisustvo po─Źinje i zavr┼íava se web stranicom ili profilom na dru┼ítvenoj mre┼żi. Ti mre┼żni alati su naj─Źe┼í─çe stati─Źni, osim baznih informacija na sebi nemaju nikakvu ponudjenu interakciju sa potencijalnim potro┼ía─Źem, ┼íto je umnogome ─Źak i gora opcija nego da jednostavno ne postoje.

KOJI SU TRADICIONALNI NAČINI REKLAMIRANJA U PORASTU A KOJI U PADU I ZAŠTO?

N: Definitivno radio mo┼żemo prepoznati kao jedan od medija koji je u porastu poslednjih godina. Ovaj trend se sa zapada, kao i brzi na─Źin ┼żivota i ─Źekanje u saobra─çajnim gu┼żvama, preneo i kod nas. Radio stanica vi┼íe nema samo par, ve─ç ih je veliki broj dostupan kako na lokalnim i nacionalnim frekvencijama tako i putem digitalnih striming servisa.

M: Tokom razgovora sa na┼íim klijentima smo do┼íli do jedinstvenog zaklju─Źka da se polako odmi─Źu od agresivnog reklamiranja putem TV-a.

Razlog koji najvi┼íe doprinosi tome, pored ekstremno visoke cene, jeste upravo proces digitalizacije kroz koji televizija prolazi. Mogu─çnost pauziranja i premotavanja ─Źitavih reklamnih blokova oduzima smisao plasiranja sadr┼żaja na taj na─Źin. Momenti gde tv reklame jo┼í dr┼że visoku u─Źinkovitost jesu upravo prenosi u┼żivo, velikih sportskih dogadjaja ili rijaliti programa.

U ovom slu─Źaju, blokovi reklama traju kra─çe i ne nosi isti cenovni momenat kao i regularno ogla┼íavanje.

N: Reklamiranje putem ┼ítampanog sadr┼żaja u specijalizovanim izdanjima, sa druge strane, definitivno ide uzlaznom putanjom. Jednostavno, PR je do┼żiveo preporod u svim oblicima, a najprisutniji je u pisanoj re─Źi.

M: Tradicionalno stati─Źno reklamiranje putem bilborda trpi veliki udarac.

Iako se i bilbordi menjaju zajedno sa tehnologijom, pa sada dolaze u formi velikih LCD panela, upravo oni, uprkos svojoj brojnosti, gube bitku sa digitalnom dobi.

Reklama koja je postavljena na bilbord nije jeftina, pod uticajem je meteorolo┼íkih uslova, nije direktno usmerena ka potencijalnom potro┼ía─Źu, vremenski je ograni─Źena bez mogu─çnosti ranijeg prekida i optimizacije ukoliko su rezultati nepovoljni.

*procenat u 2019 godini putem kojeg se sve ispitane kompanije reklamiraju

Print VS. Web

┼áta ima ve─çu perspektivu – Print ili Web?

I DOLAZIMO DO SAMOG NASLOVA NA┼áEG ─îLANKA ÔÇô PRINT VS. WEB. KAKO VIDITE TAJ ODNOS I ┼áTA PO VAMA IMA VE─ćU PERSPEKTIVU?

N: Od po─Źetka tehnolo┼íke revolucije kojoj smo svi svedoci i momenta velikog straha da ─çe ┼ítampani mediji, ─Źak i knjige, is─Źeznuti usled digitano dostupnih verzija na ure─Ĺajima koje danas maltene ceo svet poseduje, jedno je sigurno. ┼átampani mediji imaju jednu veliku prednost u odnosu na digitalne, a to je da pored ─Źula vida aktiviraju i ─Źulo dodira i mirisa.

M: Iz svega ┼íto smo do sada videli i imali prilike da iskusimo, ova dva medija su svojevrsna simbioza. Sva ┼ítampana izdanja nakon svog fizi─Źkog oblika poprimaju i digitalni, upravo na portalima izdava─Źa, gde se mogu dopuniti medijima koji nisu mogu─çi u ┼ítampanom obliku poput video formata i zvuka.

Na─Źin na koji korisnici konzumiraju sadr┼żaj u ┼ítampanoj formi je te─Źan i bez prekida, dok se u digitanoj formi on prekida raznim reklamama u formi pop-up reklama i banera.

N: Primer za to su mnogi portali dnevnih novina, gde ─çe se razli─Źitim ─Źitaocima u istim sekcijama prikazivati razli─Źite reklame shodno jedinstvenom korisni─Źkom iskustvu, odnosno prethodno iskazanim interesovanjima i pretragama. Primetno je da su portali takozvane ┼żute ┼ítampe daleko pose─çeniji nego ┼íto je njihov ┼ítampani tira┼ż.

M: Stru─Źna izdanja su takodje dobar primer. Ne mogu se na─çi na trafikama, jer ih profesionalci kojima su namenjena tamo ni ne tra┼że. Zavise od dobre akvicizije koju mahom dobijaju kroz svoje portale, kvalitetnog sadr┼żaja pisanog od strane prepoznatih stru─Źnjaka, kao i PR tekstova kojima predstavljaju nove proizvode i re┼íenja za postoje─çe probleme u industriji te mogu koristiti profesionalcima kao referentne ta─Źke u budu─çnosti.

ZA┼áTO USKOSTRU─îNA IZDANJA PLASIRANA DIREKTNO NA ADRESE IMAJU VI┼áE KLIJENATA I VE─ćU ─îITANOST OD SLI─îNIH KOJA SE PRODAJU NA KIOSCIMA?

N: Uskostru─Źna izdanja su upravo to ÔÇô uskostru─Źna. Prose─Źan ─Źitalac nema interesa niti vremena da pro─Źita celo izdanje. Interesuje ga re┼íenje odre─Ĺenog problema, ili izvorna ideja za ne┼íto. To ─çe br┼że, lak┼íe, i u vi┼íe razli─Źitih varijanti dobiti na uskostru─Źnim izdanjima bilo web ili print nego putem lakog ┼ítiva izdanja kupljenog na trafici gde je predstavljena samo jedna opcija tog re┼íenja. Ako i toliko, uop┼íte.

M: Uz to moramo dodati da profesionalac u odre─Ĺenom polju jednostavno nema vremena da pose─çuje trafiku i prelistava ─Źasopise koji nude bazi─Źna re┼íenja koja je on odavno prevazi┼íao. Uskostru─Źna izdanja koja se obra─çaju ljudima iz bran┼íe moraju ponuditi kvalitetan sadr┼żaj koji ─çe im biti interesantan.

Profesionalci svoje vreme provode unapredjujući svoje znanje, a ne zabavljajući se lakim štivom iz struke. Vreme je presudan faktor a struka današnjice ga ima sve manje na raspolaganju.

ZAŠTO JE DIGITALNI MARKETING PREUZEO PRIMAT U ODNOSU NA TRADICIONALNE METODE?

N: Digitalni marketing u svojoj osnovi ima nekoliko prednosti u odnosu na tradicionalne metode. Pre svega pru┼ża mogu─çnost da se usmereno i targetirano obratimo zainteresovanoj publici koja je digitalno prisutna. Publiku je mogu─çe segmentirati po geografskoj lokaciji, demografiji kao i po interesovanjima.

Cena marketinga i pristupa pojedina─Źnom potencijalnom potro┼ía─Źu / klijentu u odnosu na tradicionalni marketing je daleko manja. Takodje, sve digitalne marketing kampanje je mogu─çe menjati i prilagodjavati ─Źak i tokom njihovog trajanja ┼íto pru┼ża jo┼í ve─çu mogu─çnost optimizacije i efikasnost reklame.

M: U prostom prevodu, za cenu reklamiranja na jednom bilbordu u gradu mo┼że se dobiti marketing kampanja na teritoriji cele zemlje u istom vremenskom trajanju. Bilbord vide neki koji prodju pored njega a digitalnu reklamu samo oni kojima je direktno namenjena.

KAKO DOMA─ćE KOMPANIJE GLEDAJU NA ONLINE REKLAMIRANJE I DA LI GA SHVATAJU KAO NEOPHODNOST ILI TEK JO┼á JEDAN PROLAZNI TREND?

N: Do skoro su digitalni marketing koristile mahom kompanije koje prodaju svoje proizvode i putem interneta. Tek u skorije vreme mogu─çnosti digitalnog marketinga su prepoznate i od drugih firmi na doma─çoj sceni. Velika je prisutnost online reklamiranja u svetu usluga, na primer u HoReCa sektoru.

M: Velike korporacije imaju ustaljeni re┼żim marketinga kojim decenijama unatrag planiraju svoje bud┼żete. Danas, online reklamiranje uzima sve ve─çi udeo u tim bud┼żetima. Jednostavno, u pitanju su profesionalci koji dobro shvataju da ko se ne pozicionira na digitalnom nebu u slede─çih par godina, ne─çe imati gde da se pozicionira nakon toga. Digitalna transformacija je neminovan proces kroz koji moraju pro─çi svi brendovi, pre ili kasnije.

Mycer consulting

mycer consulting
đó +381.65.4001003
mpopov@mycer.rs
www.mycer.rs

─îasopis GRENEF ÔÇô GRA─ÉEVINARSTVO & ENERGETSKA EFIKASNOST je odgovor na potrebe tr┼żi┼íta koje, pogotovo u Srbiji, nije dovoljno edukovano o temama iz ┼íirokog polja gra─Ĺevinarstva i nemaju adekvatne ─Źasopise iz kojih bi sa┼żeto, a koncizno, mogli da se informi┼íu o svim ovim temama.

Na tr┼żi┼ítu Srbije ─Źasopis ÔÇ×GRENEFÔÇť je jedino┬ábussiness to bussiness izdanje o gra─Ĺevinarstvu i energetskoj efikasnosti koje ┼íaljemo na pa┼żljivo odabrane adrese, koje dolazi na visoko kvalitetnom eko papiru i u formatu koji mo┼że da stane u svaku aktovku poslovnog ─Źoveka.

ÔÇ×GRENEFÔÇť je i nastavak misije koju smo po─Źeli sa ─Źasopisima ÔÇ×PodoviÔÇť pre 12 godina i ÔÇ×Prozori&VrataÔÇť pre 8 godina. Rade─çi na ova dva brenda shvatili smo da smo puno nau─Źili i da ne mo┼żemo biti imuni na rapidni razvoj sektora gra─Ĺevine koji sada ve─ç na mese─Źnom, neki bi rekli ─Źak na dnevnom nivou, razvija materijale i tehnologije, modernizuje ma┼íine, prezentuje ideje, postavlja pred nas inovacije koje od postoje─çeg prave savremeno i od, do ju─Źe nemogu─çeg, sada┼ínje.