Teraco pod – da bi ostalo sačuvano ono što je fantastično

Toliko toga nam se desi u životnom veku, da bi bilo pravo čudo da sve, pa i ono zaista značajno, zapamtimo i sladištimo u glavi. Ipak, ljudi pamte. Obično emocijom koja se pokrene kada nam neka situacija oživi nešto što nismo ni znali da imamo.

Skoro sam sa prijateljima razgovarala o podovima, konkretno o teracu. I dok smo prijateljici objašnjavali šta je teraco pod jer nije mogla da se seti, naš prijatelj je rekao: “Kako ne znaš, sećaš se da smo u školi imali takve podove. U velikom hodniku mi dečaci smo se klizali na njemu i znam da sam imao najbolje patike za te namene. Bio sam glavni i najdalje sam mogao da odem”.

Posle te priče, ostao mu je osmeh kao veza sa malim detinjim postignućem koje mu je tada bilo tako veliko. Ostao mu je osmeh na sećanje na teraco pod koji je bio podijum za velike uspehe, u tom uzrastu i ambijentu možda jedan od većih koji si mogao da postigneš. I taj uspeh bio je preteča svih drugih kasnijih u životu. Ipak, ovaj, a ne neki drugi, ostao je zabeležen u glavi tadašnjem dečaku koji je možda zbog ovog poda pobrao simpatije devojčice iz III2 koja mu se sviđala, a nije ga do tada primećivala. Možda su baš tada stvoreni uslovi da baš on bude glavni u grupi dečaka jer se najbolje klizao i najdalje otišao. A za tu potvrdu najboljeg u klizanju po školi bio je odgovoran baš teraco, podna obloga koja se tako lepo vraća. Jednako lepo kao sećanje mog prijatelja. Čini se, opet kroz život, da stvari koje su vredne i postojane uvek nađu način da se vrate… Čak i ako su, makar na kratko, otišli iz našeg sećanja.

Teraco pod u dnevnoj sobi

Danas, čini se da su keramičke pločice zamenila teraco pod u hodnicima objekata kao što je škola i zaključuju moj prijatelj, na kratko skinule sa trona nekoga ko je izdržljiviji i postojaniji za ove namene. Ipak, zbog svega pomenutog, teraco se vraća. Da bude podloga tamo gde mu je od početka vremena i bilo mesto.

A nastao je sasvim slučajno, bez ikakve namere da svojim nastankom i spravljanjem optereti ljude. Zamislite stari Rim i preteču građevinskog materijala koji se koristio za izgradnju i umetnike koji su svojim talentom pokušali da naprave nešto večno što će odgovarati ličnom ukusu onoga ko je po njemu planirao da hodi i ostati jednako dobar onima koji se umetnika i njegovih savremenika nikako neće sećati.

// Naime, praveći mozaik,umetnici su na terase bacali materijal koji im je ostao, mermer, kamen i slično koji su vremenom, sasvim spontano, napravili sebi prostor za nešto novo i fantastično – TERACO POD. //

Foto: Ilgrad doo, primena teraca

Pogađate, naziv se sam nametnuo. Terracco je Italijanska reč za terasu, pa je i zadržan zbog toga. Vremenom su majstori naučili kako da povežu mermerne i druge komadiće i opiljke sa stabilnijom glinenom bazom, kao i način da ovakvu podnu oblogu uglačaju do visokog sjaja. Tako je počela viševekovna istorija teraco podova u obliku kakav imamo danas.

Kakav je danas teraco pod?

Današnji teraco pod se po tehnici izrade i sastavu u izvesnoj meri razlikuje od teraca koji su koristili Rimljani, iako je suštinski zadržao svoj sastavni oblik: granulat i vezivo. Granulat je pretežno mermerni, međutim koriste se i materijali kao što su staklo, plastika, kamen, porcelan, oniks, metalni komadići, sedef itd.

Vezivo koje spaja komadiće ili opiljke je uglavnom cementno, međutim može biti i cementno modifikovano poliakrilatom ili lateksom, zatim polimerno (epoksidno, poliestersko), kao i elektroprovodljivo (ovo vezivo koristi se za specijane uslove i specijalne namene). Svaka vrsta veziva daje određene fizičke kvalitete podu, i u odnosu od toga kakve osobine i performanse završnog proizvoda su nam potrebne, biraćemo vezivo. U vezivo se može dodati izvesna količina pigmenta, i dobija se teraco u određenoj boji. Kombinacija različitih boja veziva i agregata daje veoma efektne vizuelne rezultate.

Teraco pod, zid i radna ploča u u kuhinji

Tehnike izrade teraco podova su različite. Uglavnom se priprema smesa agregata i veziva koja se zatim izliva na podlogu. Pomoću metalnih razdelnica majstori mogu da kreiraju različite šare na podu ispunjavajući obrazovane površine teracom različitih boja. Po izlivanju i izravnavanju teraca sledi nega. Kada podloga očvrsne, teraco se specijanim mašinama polira do određenog stepena glatkoće. Međutim, umesto ugradnje teraca na licu mesta, mogu se nabaviti i prethodno pripremljene teraco ploče, spremne za oblaganje podloge na određeni način.

Vrste teraco podova

Prema načinu postanka

• Liveni pod – nastao izlivanjem na ciljanom mestu, gde je predviđen da bude završna obloga;
• Prani, rustični ili kulir teraco pod, gde se umesto brušenja i poliranja koristi voda. Naime, vodom se ispira vezivno sredstvo, nakon čega komadići granulata (mlevenog kamena) postaju vidljivi i teraco dobija svoj „špricani“ izgled. Razlika u odnosu na klasičan teraco, jeste što kulir ostaje hrapav i kao takav idealan za površine kod kojih je potrebno sprečiti klizanje. Obično se koristi oko bazena, ili na spoljnjem stepeništu, terasi ili trotoaru. Pored poda, ova vrsta teraca, zbog svog specifičnog izgleda koristi se i kao vertikalna površina, kao što su cokle od kuće ili ograde;
• Teraco ploče – nastale izlivanjem u vidu ploča određenih dimenzija, koje se deportuju do mesta na kome treba da budu postavljene.
• Još jedan način postanka teraca podrazumeva proizvodnju monolitnih blokova težine do 7,5 tona iz kojih je moguće generisati ploče dužine do 2,5 metara u komadu različitih debljina u zavisnosti od potreba ugradnje. Ovaj vid proizvodnje, tvrde iz kompanije Agglotech, nudi masivan, homogen i visokootporan teraco materijal, pogodan za širok spektar primene u eksterijeru i enterijeru.

Široka primena teraco poda

Iako je osnovna primena teraca za podove, danas je uspešno pozicioniran i u oblasti enterijera. U dizajnerskim časopisima i na društvenim mrežama možemo videti komadni nameštaj od teraca poput stolova, kuhinjskih radnih ploča, kupatilske galanterije, šankova, saksija, lampi i slično. Veliki broj rezidencijalnih objekata širom sveta koristi upravo teraco kao fasadnu oblogu u sistemu ventilirajućih fasada.

U javnim objektima u poslednje vreme teraco opet dobija na popularnosti. Za to je zaslužna njegova visoka otpornost i neprikosnovena trajnost. Neretko se može videti u luksuznim buticima širom sveta kao što su Valentino, Dior, Bally i mnogi drugi. Zanimljivo je spomenuti da je čuveni holivudski Walk of Fame popločan upravo teracom.

Budući da se jednostavno održava, često se koristi na podovima u školama, na stadionima, aerodromima, klinikama, hotelima, dvoranama i sličnim većim objektima. I ne samo to. S obzirom da od teraco materijala može da se napravi bilo šta u dezenu koji neće doslovce biti ponovljen, negde ćete videti i klupe ili gazišta koja pričaju priču i pretenduju da traju duže od svega ostalog. I baš ta postojanost i snaga ne dozvoljavaju da teraco ode u zaborav. Jer šta god da nam život prezentuje, a da je lepo, želimo da dugo traje.

Foto: Ilgrad doo, GRIGIO VENATO štokovana obrada

Zato ako ste univerzalac i slobodna duša, a opet i neko ko želi da mu se isplati novac koji je za materijal uložio, birajte teraco.

Ako hoćete da u vašem domu postoji nešto neobično, nadasve interesantno i prelepo, birajte teraco.

Ako imate objekat za koji želite da ima dušu i po tome se pamti, birajte teraco.

I, na kraju, ako ste, poput mog prijatelja, neko ko selektuje uspomene i one najlepše želi da oživi jer je u njima bio srećan, svakako birajte teraco.

Jer kada ga izaberete, on neće vratiti samo vama, već i onima koji dolaze posle vas. Da prave svoje uspomene.

Autor teksta: Mirjana Makarin-Plavšić, novinar