Budite u kontaktu sa nama

Novosti

REČ UREDNICE: Kraj jedne godine i početak sledeće

Objavljeno

Časopis GRENEF-Građevinarstvo & Energetska Efikasnost, broj 4, januar 2019

Poštovani,

Baš kao u svakom aspektu života, kraj jedne godine i početak sledeće daje prostora za retrospektivu i sumiranje rezultata koji će pokazati koliko daleko smo stigli. Sumirajući svoje rezultate, naša redakcija može sa punim pravom i bez lažne skromnosti proglasiti 2018. godinu uspešnom.

Krenuli smo u ovaj poduhvat sigurni u sebe i sigurni u to da je uskoprofilisan građevinski časopis zaista potreban našem tržištu. Istraživali smo i na svom putu istrajnosti, onako spontano, prigrlili pomoć i saradnju svakoga ko je prepoznao naše namere da oplemenimo znanje ljudi čiji se proizvod i rad na bilo koji način oslanja na građevinarstvo. Ispratili smo rad u sektoru energetske efikasnosti, od sasvim novih, modernih, na tradiciju oslonjenih objekata, kao i onih koji su nastali u prošlosti, a iziskuju sanaciju kako bi bili energetski efikasniji i prilagodili se potrebama današnjeg čoveka. Raduje nas činjenica da se o energetskoj efikasnosti više priča, na terenu je ova tema prisutna i kroz rad, a arhitekte i investitori sve više razumeju važnost ove teme koja će, ovim tempom, i kod nas postati konstanta i obaveza.

Pratili smo rad naših klijenata kao i onih koji pretenduju to da budu u bliskoj budućnosti i marketinški, profesionalno i temeljno, ispratili njihov rad i zalaganje u ovom sektoru. Bili smo tamo gde se radi, privređuje i napreduje. Bili smo neko ko prenosi naučeno onima za koje je to i omogućeno. Bili smo izvor iz kojeg saznajete šta se u Srbiji radi, dokle smo stigli, koliko napredovali i šta planiramo u budućnosti.

LINK ka novom izdanju časopisa
GRENEF – Građevinarstvo&Energetska efikasnost

Iako mlad časopis, dobio je neverovatno poverenje i pohvale koje, iako sigurni u ono što radimo, nismo očekivali. O tome svedoči činjenica da smo za manje od godinu dana iliti 4 broja uspeli da budemo deo kampanje više od 20 kompanija, iz raznih sfera građevinarstva. Danas, u Srbiji u kojoj je svaki početak težak, mi smo sasvim lako zasijali na građevinskom nebu i našli se na stolu kao prihvatljivo štivo arhitekata, projektnih biroa, inženjera, pravnih lica i klastera za energetsku efikasnost.

Zato vam, dragi naši čitaoci, dugujemo zahvalnost. Za poverenje. Za napredak i razvoj. Za svaku pohvalu koju ste nam uputili.

Želimo vam preporod. Nastavak u onome što je bilo savršeno i popravku onih aspekata kojima niste bili do kraja zadovoljni. Želimo vam stabilnost i radost u poslu. Želimo vam ljudski odnos u radu koji zaslužujete.

Budite nam dobro. Srećna nova godina i…znate već, čitamo se i u 2019. godini.
Mirjana Makarin-Plavšić, urednica izdanja

Mirjana Makarin-Plavšić potpis

reklama
Klik za komentar

Ostavite komentar

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Najava projekata, Strategija za Beograd i izveštaj o firmama u stečaju

Objavljeno

Postavio/la

I ova sedmica je ništa drugo do najava građevinske sezone koja nam dolazi i najava resornog ministarstva o planovima i nastavku započetih projekata.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović najavila je protekle sedmice da će izgradnja brze deonice puta od Šabca do Loznice početi krajem leta u okviru velikog infrastrukturnog projekta izgradnje autoputa Ruma -Šabac. „Dogovoren je način finansiranja. Radiće se zajedno sa Azerbejdžanom. Vlada Srbije će dati garanciju za kredit sa Vladom Azerbejdžana“, navela je resorna ministarka. Ona je takođe, najavila, posle sastanka u Ljuboviji sa načelnikom Mačvanskog upravnog okruga i predsednicima opština i grada Loznice, da će u letnjim mesecima biti otvoren most Bratunac-Ljubovija. „Čekamo bosansku stranu da završi svoj deo posla da bismo mogli na leto da pustimo most i da pospešimo promet robe i ljudi u ovom delu“, rekla je ona.

Zorana Mihajlović rekla je da postoji pozitivan trend

infrastruktura

Ministarstvo građevine svoje aktivnosti u ovoj godini najavila je i u Bajinoj Bašti. Tačnije, ministarka građevinartsva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je da očеkujе da ovе godinе budе završеna projеktna dokumеntacija za izgradnju tunеla Kadinjača, na kojеm bi radovi mogli da počnu 2020. godinе. “U cеlom Zlatiborskom okrugu samo u rеdovno održavanjе putеva uložеno jе u prеthodnе čеtiri godinе oko 3,6 milijardi dinara, a sa drugim rеhabilitacijama kojе su rađеnе, uložеno jе oko 5,5 milijardi dinara”, rеkla jе Mihajlovićеva novinarima, gdе jе zajеdno sa ministrom omladinе i sporta Vanjom Udovičićеm razgovarala sa načеlnikom Zlatiborskog okruga Bobanom Pеrišićеm i čеlnicima lokalnih samouprava iz Zlatiborskog okruga i imala odvojеni sastanak sa rukovodstvom opštinе Bajina Bašta. Ona jе istakla da kroz Zlatiborski okrug prolazе i novi auto-putеvi koji sе gradе.

I ove sedmice, s obzirom da se još uvek sumiraju utisci od prošle godine, bilo je reči o rezultatima iz raznih aspekata poslovanja. Ono što je iznenadilo javnost je činjenica koju je saopštila Naradna banka Srbije, a podatak koji smo dobili je da je u Srbiji trenutno blokirano 6.000. Tačnije, trenutno su blokirana 39.083 pravna lica, pokazuju najnoviji podaci ove institucije.

Poslednjeg dana u januaru ove godine njihovi računi bili su blokirani za ukupno 294,7 milijardi dinara i to bez kamate. Tačno godinu dana ranije u blokadi je bilo 32.960 pravnih lica sa ukupnom blokadom od 286,1 milijardu dinara. Kako su za „Blic“ potvrdili u Narodnoj banci, broj blokiranih pravnih lica za 12 meseci povećan je za tačno 6.123, a iznos blokade za više od 21 milijardu dinara. Najčešći razlozi blokade su, prema podacima NBS, poreske obaveze ili obaveze prema poslovnim partnerima – ocenili su u centralnoj banci odgovarajući na pitanje o razlozima blokada. Među njima je najviše preduzetnika i malih preduzeća.

Beograd kao glavni grad ujedno je i glavni građevinski centar, odnosno mesto koje ima najviše projekata i na čijem se boljem životu njegovih stanovnika najviše i radi. Naime,ove sedmice predtavljena je nova strategija razvoja grada. Ona podrazumeva tri glavne odrednice:

Izmeštanje industrije iz centra grada, spuštanje grada na reke i promena hijerarhija, tako da će kroz ovu strategiju pešaci, biciklisti i javni prevoz imati prirotiet, izjavio je donedavni gradski arhitetkta Milutin Folić.

Na četvrtoj srpskoj konferenciji o razvoju nekretnina i infrastrukture „Razvoj budućnosti“ u Beogradu, Folić je rekao da izmeštanje industrije iz centra grada predstavlja veliki posao s obzirom da 40 odsto perifernih naselja nema kanalizaciju, a 20 posto njih nema put. Bilo je reči i o javnom prevozu. Kako Folić kaže treba iz centra grada do perifernih mesta uvesti i adekvatan javni pevoz. Druga odrednica u Strategiji razvoja grada je spuštanje Beograda na dve reke, koje su, prema Folićevim rečima atraktivne, ali nedovoljno iskorišćene. „Treća odrednica je promena hijerarhije u saobraćaju. Pešaci, biciklisti i gradski saobraćaj moraju da dobiju prioritet. U svetu je ovo praksa koja je počela da se primenjuje još sedamdesetih godina, u Kopenhagenu na primer šesedesetih, mi malo kasnimo, ali i to kašnjenje donosi benefite da vidimo gde su drugi pogrešili i da ne napravimo iste greške“, rekao je Folić na panelu „Pregled komercijalnog i rezidencijalnog tržišta nekretnina“.

Metro

Naravno, Folić se dotakao i teme metroa i dodao da je ovo svakako jedan od najvećih projekata u gradu koji je u duhu Strategije. „Beograd je poslednji grad u Evropi koji ima više od milion i po građana, a koji nema metro. Trenutno je fizibiliti studija u završnoj fazi koju radimo s francuskom kopmanijom. Trebalo je da bude završena do kraja februara, ali je rok pomeren iz opravdanih razloga. Kada na proleće bude završena fizibiliti studija, moći ćemo o tome da razgovaramo sa potencijalnim partnerima“, istakao je Folić.

Pored standardnih saobraćajnih planova, izgradnje metroa, funkcionalnijeg javnog prevoza, ideja je, kaže Folić, da se napravi i vodni saobraćaj, poput onog u Budimpešti. „Sada kada smo počeli da spuštamo grad na reke, izmeštamo industriju iz centra grada, sklanjamo prugu, sada konačno ima smisla da se uspostavi taj vodni saobraćaj. Mi smo završili s pripremom postavljanja pontona, nadam se da ćemo za vodni saobraćaj naći partnera“, rekao je Folić. Upitan da li će se na rekama zadržati koncept splavova, Folić odgovara da je Beograd po tome prepoznatljiv i da je namera da splavovi ostanu na rekama, ali pod određenim uslovima.

Nastavite sa čitanjem

Budućnost

Vesić: dodatni rad da Beograd bude zeleni grad

Objavljeno

Postavio/la

Na održanoj konferenciji o nekretninama zamenik gradonačelnika grada Beograda Goran Vešić izjavio da potencijalni investitor mora da ima projekat koji je u skladu sa zakonom. Njegova izjava odgovor je na primedbe oko sporosti gradskog sekretarijata tokom primene procedura. On je dodai i to da grad svakom ko ulaže preko 50 miliona evra dodeljuje posebnu radnu grupu, što je put za rešavanje problema.

Goran Vesić je, kao prvi panelista na skupu, ponovio i da je Beograd okrenut ka velikim investicijama, ali je skrenuo pažnju na činjenicu da ne vodi samostalnu politiku, već je to deo politike Vlade Srbije koja je kao takva, po njegovim rečima, dala ogroman doprinos da se ubrzaju investicije.

Vesić je primetio i da su najveće i najkompleksnije investicije u Beogradu, pa se očekuje da i projekti budu u skladu sa zakonom da ne bi bili vraćeni. Glavni grad iz godine u godinu daje dozvole za po milione kvadratnih metara da se gradi, a veliki investitori imaju mogućost za saradnju sa Vladom i Ministarstvom građevina, podsetio je on.

„Kao grad trudimo se da zakonske procedure maksimalno ubrzamo“, kazao je Vesić, i naveo da Beograd izdaje više građevinskih dozvola nego sve druge lokalne samouprave zajedno, i zato je neuporediv sa drugim gradovima. On je potvrdio da problem postoji na srednjem nivou gde službenici gradskog sekretarija nisu dovoljno plaćeni, i dodao da je to je problem koji će morati da bude rešen. „U ovom trenutku imamo između 27 i 30 predmeta po jednom zaposlenom u sekretarijatu za urbanizam Beograd“, izneo je Vesić, a na primedbu da je manjak zaposlenih stari problem koji se ne rešava, on je odgovorio da je Beograd državna uprava, gde su plate limitirane i postoji zabrana zapošljavanja, pa ako se želi promena mora doći do izmena zakona.

Govoreći o investicijama, on je objasnio da je Beograd regionalni centar i zato je potencijal za stanogradnju veći što treba iskoristiti. Dodao je i da je u planu dodatni rad o konceptu Beograda kao zelenog i pešačkoga grada, kao i da će javni saobraćaj tome prilagođavati.

Izvor: Tanjug

Nastavite sa čitanjem
reklama

Industrijski podovi

Fasade

  1. Instagram
  2. Facebook
  3. Komentari
    Prijava na newsletter

    Izdvajamo

    Popularno