U ulozi građana/građanki prostor najčešće doživljavamo kao svakodnevicu, kao što se hranimo da bismo preživeli tako i prostor koristimo kao sredstvo za opstanak. Postoje periodi kada poželimo da menjamo i prilagođavamo naš mikroprostor opremom, ali vrlo retko pomislimo da možemo uticati i na prostor van tog našeg mikroprostora. Za ovu pasivnost, već na nivou samog razmišljanja, uzroke možemo tražiti i u uvreženom političko-građanskom stavu da mi kao pojedinci ne možemo ništa promeniti i da se promena, pa i ona najmanja, dešava samo na inicijativu nekoga ko je kao svoj poziv odabrao bavljenje politikom.
Kada uočite problem u javnom prostoru vi pomislite na ovaj tekst i pronađite način da utičete i rešite problem. Promena dolazi iz inicijative i upornosti da se nađe rešenje, nezadovoljstvo i identifikacija problema nisu dovoljni sami po sebi da naprave promenu. Potrebno je dodatno angažovanje i konkretna akcija. Da bismo znali koje su to akcije koje problem rešavaju moramo prvo da konstatujemo koja su to prava građana/ građanki u procesu planiranja prostora.
U daljem tekstu su navedena prava koja možete ostvariti i bez angažovanja advokata.
Pravo na dostupnost svih planskih dokumenata
Prvo i osnovno pravo jeste da su građanima dostupni svi planski dokumenti. Član 41. Zakona o planiranju i izgradnji (‘Sl. glasnik RS’, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023, u daljem tekstu Zakon) obavezuje donosioca planskog dokumenta da dokument učini javno dostupnim („Planski dokumenti sa prilozima moraju biti dostupni na uvid javnosti u sedištu donosioca“ Član 41. Zakona). U okviru istog člana Zakon propisuje obavezu da se planski dokument objavljuje u elektronskom obliku i da je dostupan na internetu.
Ova obaveza se poštuje, ali često nailazimo da je samo objavljen tekstualni deo planskog dokumenta sa nečitkim prilozima. Planski dokument pored tekstualnog dela sadrži i grafičke priloge koji su veoma bitni za razumevanje. Grafički prilozi, da bi bili čitljivi, treba da su dostupni u dobroj rezoluciji gde se vide brojevi katastarskih parcela. Neretko se dešava da su prilozi dati u jpg formatu (u vidu fotografije) gde se ne uočava ni jasna granica među različitim zonama.
Ukoliko se ispostavi da donosilac planskog dokumenta nije postavio čitljive priloge, vaše je pravo da zahtevate da to učini i da izvršite pritisak kao zainteresovano lice ili zajednica na donosioca. Zakon predviđa i da su planski dokumenti javno dostupni u Centralnom registru planskih dokumenata, koji treba da vodi Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije.
S obzirom na to da još uvek takav registar nije zaživeo, ne može se reći u kom obliku i koliko čitljivi će biti grafički prilozi koji idu uz tekstualni deo planskog dokumenta. Naše je da kao građani/građanke takav registar ispratimo i da alarmiramo ukoliko podaci nisu jasno čitljivi.
Pravo na primedbe i sugestije tokom ranog javnog uvida
Da bi se jedan planski dokument doneo prvo se mora doneti odluka o izradi koju donosi nosilac izrade plana, a nosilac je najčešće jedinica lokalne samouprave za koju se plan donosi.
Pored odluke donosilac je u obavezi da učini dostupnim i elaborat koji sadrži i tekstualni i grafički deo. Sam elaborat sadrži konceptualna planska razvojna rešenja, znači daje samo pravac u kom će se određeni prostor razvijati bez detalja i konkretnih uslova.
Zakon jasno propisuje da, nakon donošenja odluke o izradi plana, mora da se „organizuje upoznavanje javnosti (pravnih i fizičkih lica) sa opštim ciljevima i svrhom izrade plana, mogućim rešenjima za razvoj prostorne celine, mogućim rešenjima za urbanu obnovu, kao i efektima planiranja.“ Član 45a Zakona.
Isti član naglašava da: „Sve primedbe i sugestije pravnih i fizičkih lica evidentira nosilac izrade planskog dokumenta, a evidentirane primedbe i sugestije mogu uticati na planska rešenja. Javnost mora imati mogućnost izjašnjavanja, a evidentirane primedbe mogu uticati na planska rešenja.”
Rani javni uvid oglašava se u sredstvima javnog informisanja i u elektronskom obliku na internet stranici jedinice lokalne samouprave i na internet stranici donosioca plana i traje 15 dana.
Zakon daje mogućnost da informacija o javnom uvidu bude nedovoljno rasprostranjena, jer je malo verovatno da ćete svakog dana otvarati internet stranicu vaše jedinice lokalne samouprave. Bilo bi efikasnije i bolje da se informacije o javnom uvidu putem mejla prosleđuju svim organizacijama i recimo zborovima građana kojima je u interesu da tu informaciju plasiraju dalje, a možda bi najbolje bilo da se putem mejla obaveste profesionalni upravnici koji bi dalje obaveštavali stanare.
Ukoliko ste zainteresovani za određene promene u vašoj okolini onda je preporuka da redovno pratite sajt vaše jedinice lokalne samouprave. Sajtovi mogu biti nepregledni, ali ako se potrudite naći ćete informaciju o javnom uvidu, ona mora biti izdvojena.
Pravo na primedbe i sugestije na nacrt plana tokom javnog uvida
Nakon odluke o izradi planskog dokumenta i elaborata koji je prošao rani javni uvid radi se nacrt plana. Nacrt plana takođe sadrži tekstualni i grafički deo i za razliku od elaborata sadrži sve elemente konačnog planskog rešenja koji se odnose na uslove, mogućnosti i ograničenja građenja na pojedinačnim katastarskim ili građevinskim parcelama.
Nacrt plana se izlaže na javni uvid u trajanju od 30 dana i u tom roku se mogu podneti primedbe. „U slučaju da nakon javnog uvida u nacrt planskog dokumenta nadležni organ, odnosno komisija za planove utvrdi da usvojene primedbe suštinski menjaju planski dokument, donosi odluku kojom se nosiocu izrade nalaže da izradi novi nacrt planskog dokumenta” Član 51. Zakona. Ukoliko se izrađuje novi nacrt plana i on podleže javnom uvidu u trajanju, ne kraćem od 15 dana.
Savet je da, bez obzira da li vas buduća vizija vašeg kraja zanima, da obavezno proverite gde se, u odnosu na novoplanirane saobraćajnice i namene, nalazi vaša parcela i obavezno koji su urbanistički parametri njoj namenjeni. Možete se i neprijatno iznenaditi da baš vašu parcelu seče predviđena saobraćajnica i da nakon usvajanja plana nećete moći da gradite kao što ste prethodno planirali.
Nakon ovog javnog uvida, izmene planskog dokumenta nisu moguće osim ukoliko je predviđeno da se može raditi urbanistički projekat.
Pravo na primedbe i sugestije na urbanistički projekat
Urbanistički projekat je posebna vrsta planskog dokumenta koji bi trebalo da služi za slučajeve kada je potrebno detaljnije razraditi manji obuhvat u prostoru i intervenisati (promeniti uslove plana) sa detaljnim obrazloženjem intervencije i sagledavanjem postojećeg i planiranog konteksta.
Nažalost urbanistički projekat se vrlo često koristi da se dostigne veći koeficijent izgradnje, koji naravno ide u prilog investitorima. I to ne sagledavajući ni postojeće ni planirano stanje.
Izdvojila sam Član 63. Zakona o planiranju i izgradnji koji ukratko opisuje postupak izrade urbanističkog plana: Pre potvrđivanja urbanističkog projekta, organ nadležan za poslove urbanizma organizuje javnu prezentaciju urbanističkog projekta u trajanju od sedam dana.
U slučaju kada se urbanistički projekat izrađuje za objekat javne namene za potrebe utvrđivanja javnog interesa, organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma, na čijoj teritoriji je obuhvat urbanističkog projekta, obavezno obaveštava sve vlasnike, odnosno korisnike nepokretnosti u obuhvatu urbanističkog projekta, odnosno vlasnike, odnosno korisnike nepokretnosti u neposrednom susedstvu, kao i imaoce javnih ovlašćenja o izradi urbanističkog projekta i javnoj prezentaciji.
Na javnoj prezentaciji se evidentiraju sve primedbe i sugestije zainteresovanih lica.
Po isteku roka za javnu prezentaciju, nadležni organ u roku od tri dana dostavlja urbanistički projekat sa svim primedbama i sugestijama komisiji za planove.
Komisija za planove dužna je da, u roku od osam dana od dana prijema, razmotri sve primedbe i sugestije sa javne prezentacije, izvrši stručnu kontrolu i utvrdi da li je urbanistički projekat u suprotnosti sa planom šireg područja, o čemu sačinjava pismeni izveštaj sa predlogom o prihvatanju ili odbijanju urbanističkog projekta, koji je obavezujući za nadležni organ.
Akcenat je ovde na tome da je organ nadležan za poslove urbanizma u obavezi da sve obavesti o izradi urbanističkog plana. Na koji način opet nije precizirano, što dovodi do situacije da se najčešće ovaj dokument donosi ispod radara i da je sredstvo za invazivne intervencije u prostoru koje se naknadno ne mogu ispraviti.
Urbanistički projekti mogu drastično promeniti vašu okolino. Kada saznate da se sprema izrada urbanističkog projekta shvatite to ozbiljno i ispratite javni uvid.
Preporuka
Preporuka je da pročitate „Priručnik za odbranu prostora“ koji se nalazi na sajtu Ministarstva prostora. Dobićete pregršt informacija koje vam mogu poslužiti da aktivno učestvujete u planiranju vašeg komšiluka.
U nekom od narednih brojeva časopisa obradićemo i temu zašto je bitno iskoristiti svoja prava i učestvovati u procesu planiranja grada i detaljno analizirati svaki planski dokument koji se donosi za vaš kraj.
Autor teksta: Aleksandra Koneski Mladenović d.i.a.