Svedoci smo koliko arhitektonska rešenja mogu da utiču na vizuru ali i samu funkcionalnost gradskih sredina. Veliki projekti poput poslovnih zgrada, stambenih kompleksa, kulturnih i sportskih ustanova transformišu svakodnevni život građana, menjaju društvenu dinamiku, a neretko utiču i na sam identitet gradova. Dakle, grad više nije statična struktura već svojevrsna „živa“ celina koja se neprestano menja pod uticajem različitih faktora kao što su ekonomski, kulturni, tehnološki… Shodno tome, razumevanje samog uticaja velikih projekata postaje ključno za promišljanje budućnosti lokalnih sredina, kao i njihove sposobnosti da odgovore na savremene potrebe stanovnika.
Urbanistički kontekst promena
Veliki projekti u većini slučajeva nastaju kao odgovor na potrebe društva koje postoje decenijama. Drugim rečima, revitalizacija zapuštenih zona, modernizacija infrastrukturno zapostavljenih delova grada, unapređenje javnih prostora ili razvoj novih poslovnih i inovacionih su svojevrsni odgovori na potrebe stanovništva gradova. A prilikom realizacije svakog od ovih projekata neophodno ih je uklopiti u određeni urbanistički okvir tako što će se definisati smer razvoja.
Posmatrajući Srbiju u ovom kontekstu i sami postajemo svedoci velikih urbanističkih projekata koji duboko menjaju izgled gradskih pejzaža. A čini se da je upravo Beograd poprište i najvidljiviji primer ovih transformacija. Dominantan projekat je svakako „Beograd na vodi“ koji je promenio vizuru ali i funkcionisanje grada iz temelja. Projektuju se vizuelno dominantne zgrade, luksuzni kompleksi i promenjeni su pristupi urbanističkom planiranju koji su stvorili potpuno novi identitet grada, koji je nekada uglavnom bio industrijski.
Posmatrajući ovaj primer, možemo izvesti zaključak da on nema samo estetsku kategoriju nego je proizveo i ekonomsko i socijalno kretanje stanovništva. Naime, doneo je nova velika ulaganja ali i izazvao potencijalnu gentrifikaciju zbog visokih cena nekretnina i zakupnina koje su dovele do toga da se siromašniji sloj stanovništva povlači u pristupačnije delove grada.
Na sličan način mogu se posmatrati i projekti u drugim gradovima širom Srbije. Najveći problem kod ovakve vrste urbanizacije i adaptacije nekadašnjih prostora ili gradskih sredina predstavlja balans između istorijskog nasleđa i savremenih zahteva koji postaje glavni predmet rasprave kako struke, tako i šire narodne mase.
Vizuelna transformacija grada
Veliki projekti najpre vizuelno transformišu gradsku sredinu. A ukoliko posmatramo grad iz daljine ovi projekti postaju prepoznatljive tačke. Takođe, ovi objekti menjaju i način na koji se ljudi kreću kroz grad. Drugim rečima, menja se pristup saobraćajnica i pešačkih zona, te se stvaraju nove tačke okupljanja.
Naravno, ove promene su u velikom broju slučajeva pozitivne, one podstiču ekonomski razvoj, poboljšavaju dostupnost sadržaja, vraćaju život u napuštenim delovima grada.
Izazovi i kontroverze
Kao što smo već pomenuli veliki projekti gotovo uvek dovode do rasprave kako struke, tako i šire narodne mase. A dileme se najčešće tiču uklapanja novih urbanih zona u postojeću strukturu sredine, očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa, ekološku održivost, transparentnost procesa, a najbitnije od svega dugoročnih efekata koji će se odraziti na zajednicu. Zbog svega navedenog veliki projekti su svojevrstan ispit sposobnosti jednog grada kako da ujedini razvojne ambicije sa interesima ljudi koji u njemu žive.
Panel diskusija „Kako veliki projekti menjaju vizuru grada“ na stručnoj konferenciji ArchyEnergy 2025
Na konferenciji ArchyEnergy održan je VI panel pod nazivom „Kako veliki projekti menjaju vizuru grada?“, realizovan pod pokroviteljstvom Delta Real Estate kompanije.
Panel je okupio stručnjake iz različitih oblasti, čime je stvorena platforma za razmatranje velikih projekata iz perspektive investitora, arhitekata, inženjera i akademske zajednice. Moderator panela bio je dr Slobodan Jović, arhitekta koji svoje delovanje na ovom polju sprovodi kroz Studio 50 50, a svoje društveno angažovanje kao asistent na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, koji je diskusiju usmeravao ka ključnim pitanjima o održivosti, odgovornosti i profesionalnoj etici.
Panel je započeo izlaganjem Gorana Filipovića, građevinskog inženjera i predstavnika kompanije Delta Real Estate. On je predstavio nove informacije o projektu Delta Iron, naglasivši da je odabir lokacije rezultat detaljne analize koja je pokazala da će projekat imati snažan razvojni uticaj na šire okruženje. Istakao je da je blizina auto-puta strateška prednost koja će omogućiti optimalnu povezanost i podstaći privredni rast ove zone. Njegov zaključak bio je da veliki projekti mogu imati transformativnu ulogu, ali samo kada su precizno uklopljeni u infrastrukturne tokove i realne potrebe grada.
Nakon njega, reč je preuzeo dr Vojislav Nikolić iz Teking arhitekture, arhitekta i akademik koji je govorio o projektu Naučno-tehnološkog parka u Nišu. Objasnio je da projekat delimično naleže na deo nekadašnje kasarne koja više nije u upotrebi, te da se kroz pametnu prenamenu dobija savremeni centar inovacija. Naglasio je da projekat ima dvostruki značaj: urbanistički oživljava zapostavljeni prostor i vizuelno podiže kvalitet šire zone, čime Niš dobija novu tačku identiteta.
Njegov zaključak je da revitalizacija napuštenih kompleksa može biti snažniji alat razvoja od neprestanog urbanog širenja.
Panel se zatim usmerio ka pitanjima održivosti. Brankica Nedeljković, rukovodilac sektora u oblasti visokogradnje u kompaniji ACO građevinski elementi d.o.o., istakla je značaj koncepta „gradova sunđera“ i sistema za napredno upravljanje vodama, uključujući reciklažu otpadnih voda i benefite plavih krovova. Ona je zaključila da bez implementacije ovakvih rešenja gradovi neće moći da odgovore na izazove klimatskih promena i povećane urbanizacije.
O specifičnostima arhitektonskog promišljanja govorio je Predrag Milutinović iz MAPA Architects, uvodeći snažnu metaforu „tetoviranih gradova“. Objasnio je da svaki veliki projekat ostavlja dugotrajan trag na gradskom tkivu, baš kao što tetovaža ostaje na koži, te zato projektanti moraju imati duboko razvijenu svest o posledicama svojih odluka. Njegov zaključak je da arhitektura mora biti odgovorna jer prostor trpi posledice mnogo duže nego ijedna generacija koja ga koristi.
Diskusiju je zaokružila arhitektkinja Zorka Sandić iz AXIS biroa, usmeravajući pažnju na društvenu dimenziju urbanizma. Naglasila je da se „gradovi moraju vratiti ljudima“ i da svaki projekat mora biti promišljen kroz prizmu čovekomernosti. Prema njenim rečima, interes stanovnika mora biti ključna odrednica planiranja, jer velike intervencije u prostoru utiču pre svega na zajednicu koja u tom prostoru živi. Njena ključna poruka bila je da arhitektura ima odgovornost da stvara prostor koji osnažuje ljude, a ne da ih udaljava.
Panel je zaključen zajedničkim pitanjem koje je prožimalo čitavu diskusiju: kako pronaći ravnotežu između tržišnih zahteva, održivih rešenja i profitabilnosti? Svi učesnici složili su se da se ta ravnoteža ostvaruje samo kroz saradnju, transparentnost i razumevanje dugoročnih posledica urbanističkih odluka.
Sve ostale panele sa ArchyEnergy 2025 stručne konferencije i sajma možete pogledati putem našeg YouTube kanala.
Veliki projekti u Srbiji predstavljaju snažne pokretače transformacije gradova, kako u vizuelnom, tako i u funkcionalnom smislu. Oni mogu unaprediti urbani standard, podstaći ekonomski razvoj i stvoriti nove identitetske tačke savremenog grada. Međutim, njihova uspešnost zavisi od sposobnosti da se objedine potrebe stanovnika, profesionalna stručnost i odgovoran investitorski pristup. Budućnost naših gradova zavisi upravo od sposobnosti da se ove različite perspektive usklade, kako bi se oblikovao prostor koji je istovremeno moderan, održiv i istinski namenjen ljudima.
ArchyEnergy Konferencija & Sajam
12-13. maj 2026.
Novosadski sajam, Master centar
Hajduk Veljkova 11, 21000 Novi Sad
+381 64 6462 980
konferencija@grenef.com
www.grenef.com/konferencija