PoÄevÅ”i od 1949. godine 8. novembra se obeležava Svetski dan urbanizma. Ova odluka je doneta na inicijativu argentinskog profesora Karlosa Marije della Paolere koji je imao viziju da se na ovaj dan povežu struÄnjaci i javnost i da zajedno promiÅ”ljaju o tome kako se stvaraju prostori u kojima živimo.
Dakle, inicijativna ideja jednog Äoveka se Å”irila po svetu, te se ovaj dan obeležava u viÅ”e od 30 zemalja danas. Drugim reÄima, Å”irom sveta se organizuju konferencije, izložbe, tribine i javne debate a sve u cilju posmatranja gradova kao zajedniÄkog dobra i stvaranja zdravije i pravednije zajednice.
Urbanizam kao ogledalo druŔtva
Za poÄetak neophodno je da shvatimo da urbanizam nije samo arhitektura, niti samo infrastruktura, on je mnogo viÅ”e od toga, on je odraz druÅ”tva, njegovih vrednosti, navika i naÄina na koji koristimo prostor.
Jer dobro planiran prostor stvara uslove za prijatno stanovanje, funkcionalan javni prevoz, ali ipak dovoljno zelenih povrÅ”ina i javnih prostora koji postaju mesto okupljanja ljudi. Nasuprot tome se nalazi neplanska izgradnja koja vodi ka gužvama, zagaÄenju, pregrevanju, loÅ”ijem kvalitetu života ljudi.
Stoga savremeni urbanizam treba da teži da bude human, taÄnije da Äoveka stavi u centar i u zavisnosti od njegovih potreba i njegovog životnog stila formira gradove po njegovoj meri, a ne meri kapitala ili automobila. Jer važno je da srediÅ”te bude Äovek kao peÅ”ak a ne kao uÄesnik u saobraÄaju, tek tada Äe urbano planiranje biti izvedeno na pravi naÄin.
Izazovi savremenih gradova
Prema poslednjim istraživanjima viÅ”e od polovine svetske populacije živi u urbanim podruÄjima, a prema procenama Ujedinjenih nacija ovaj broj Äe se do 2050. godine poveÄati na Äak 70%. ImajuÄi u vidu ove podatke, jasno je da je veÄ sada veliki pritisak stavljen na infrastrukturu, energetiku i ekosisteme. Uz sve to klima ne saraÄuje sa nama, te imamo velike probleme u gradskim podruÄjima poput toplotnih talasa, velikog zagaÄenja vazduha i sliÄno.
Upravo zbog toga se sve viÅ”e govori o principima zelene i plave infrastrukture, a ovaj dan je posebno pogodan za ovakve teme. Naime, ozelenjavanje krovova i fasada, oÄuvanje reÄnih korita, stvaranje parkova i zelenih zona znaÄajno doprinose ublažavanju klimatskih promena.
Uz to koriÅ”Äenje obnovljivih izvora energije, energetska efikasnost zgrada i reciklaža otpada postaju standard prilikom urbanistiÄkog planiranja.
Dakle, cilj je stvoriti gradove koji Äe biti u skladu sa prirodom a ne protiv nje ā to je suÅ”tina održivog urbanizma 21. veka.
Pametni i zeleni gradovi
Digitalizacija je otvorila vrata novoj fazi urbanizma ā pametne gradove. Naime, pametni gradovi su oni koji koriste tehnologiju u svrhu optimizacije saobraÄaja, energije, javnih uslugaā¦ MeÄutim, upotreba tehnologije nije jedina karakteristika pametnih gradova. Drugim reÄima da bi grad dobio epitet āpametanā mora biti i ekoloÅ”ki svestan. A takvi gradovi nisu samo efikasni, oni su zdravi i održivi.
Urbanizam u Srbiji ā izmeÄu izazova i promena
U Srbiji se Svetski dan urbanizma tradicionalno obeležava kroz aktivnosti Udruženja urbanista Srbije, fakulteta, lokalnih samouprava i organizacija civilnog druŔtva.
Danas se i kod nas sve viŔe govori o zelenim strategijama, kružnoj ekonomiji i klimatskoj otpornosti gradova.
Istovremeno, problemi neplanske izgradnje, smanjenja zelenih povrÅ”ina i zagaÄenja vazduha ostaju veliki izazov. Ipak, Å”irom zemlje niÄu pozitivni primeri, poput revitalizacije napuÅ”tenih industrijskih zona, ureÄenja obala reka, energetski efikasnih javnih zgrada i uvoÄenja peÅ”aÄkih i biciklistiÄkih zona.
Ovi primeri pokazuju da održivi urbanizam nije luksuz, veÄ nužnost ā i da svaki grad, bez obzira na veliÄinu, može postati zeleniji i humaniji.
Gradovi buduÄnosti ā gradovi za ljude
Svetski dan urbanizma nije samo prilika da govorimo o planovima i propisima, veÄ i da se zapitamo: kakve gradove želimo ostaviti buduÄim generacijama?
Ako želimo da gradovi budu otporni, bezbedni i pravedni, moramo ih planirati tako da u njihovo srce vratimo ā Äoveka i prirodu.
Upravo ta misao stoji u osnovi Svetskog dana urbanizma. Jer gradovi nisu samo mesta gde živimo ā oni su naÅ”e zajedniÄko ogledalo i naÅ”a buduÄnost.
U to ime, redakcija Äasopisa āgrenef.ā vas poziva da bar danas zastanete i razmislite o ovim pitanjima i kako vi možete doprineti urbanizmu vaÅ”eg mesta i stvaranju bolje i zdravije zajednice za život.