Hotel Biogor se nalazi u mestu Sisevac, u centralnoj Srbiji, u kotlini KuÄajskih planina. Kroz vekove, Sisevac je imao bujnu istoriju.
Naime, prvi put se pominje osnivanjem manastira Sisojevac u 14. veku, svoj život nastavlja i menja podizanjem rudarskih okana kamenog uglja i formiranjem rudarskog naselja, da bi sredinom 20. veka doživeo svoj vrhunac kao turistiÄko mesto izgradnjom otvorenog bazena i deÄijeg odmaraliÅ”ta. KarakteristiÄno za ovu lokaciju jeste Å”to je priroda i dalje dobro oÄuvana, zato ovaj objekat možemo posmatrati kao pionira u ovakvom tipu turizma ovih krajeva.
Hotel je izgraÄen u blizini izvora reke Crnice, malog jezera i pastrmskog ribnjaka, na parceli od oko 12 hektara Å”to omoguÄava neposredno i nesmetano uživanje u prirodnom ambijentu.
Voda je tema koja se prožima kroz Äitav objekat, naravno to je primarno program wellness hotela, ali i kroz dizajn u razliÄitim razmerama. Inicijalne ideje u osmiÅ”ljavanju ovog objekta bile su inkorporacija postojeÄeg termalnog izvora i oslanjanje na njega kao na resurs u razliÄitim sferama, odnos prema reci i pozicioniranje objekta tako da se ne naruÅ”i prirodni tok, kao i koriÅ”Äenje materijala koji su dostupni na mikrolokaciji, poput crvenog kamena.
Objekat je projektovan kao rekonstrukcija i dogradnja postojeÄeg restorana sa apartmanima i zajedno ostvaruje novu celinu, koja prepoznaje i poÅ”tuje prirodu i zadati teren. DograÄen je sadržaj u cilju ostvarenja programske celine hotela sa 4*. Proizvod su fluidne i organske forme, koje se sa objekta prenose na parter i korisnika vode kroz prostor sa lakoÄom i približavaju mu prirodu.
Podzemne vode kao uslov pozicioniranja objekta
Visok nivo podzemnih voda na parceli bio je ograniÄavajuÄi faktor za postavku i ukopavanje objekta u teren, te je reÅ”enje bilo formiranje jedne podzemne etaže za smeÅ”tanje tehniÄkih i servisnih prostorija i izmeÅ”tanje prostorija wellness-a u poseban sektor, odvojen od jedinice hotela, i njegovo delimiÄno ukopavanje pod zemlju.
Izvedeno je tako da on svojom jugozapadnom fasadom ostane otvoren ka jezeru, Å”umi i okolnim brdima. Krov ovog segmenta pokriven je u potpunosti travom i oblikovan tako da se neprimetno izdiže i vraÄa u postojeÄi teren. Na taj naÄin se stvaraju specifiÄne nove vizure i ne kvare postojeÄe. Objekat se snabdeva toplom vodom iz termalnog izvora na parceli, i na taj naÄin je osim koriÅ”Äenja bazena sa toplom vodom omoguÄeno i grejanje Äitavog objekta, Å”to ga zajedno sa dobrom termoizolacijom svrstava u kategoriju visokoenergetski efikasnih objekata.
Arhitektura inspirisana prirodnim tokovima
Objekat definiÅ”u fluidne forme. Ideja je bila omoguÄavanje doživljaja da sve teÄe, aludirajuÄi na neposredni prirodni kontekst van objekta, reku, izvor, jezero. Ortogonalne strukture postoje, naravno, ali sa tendencijom da se veÅ”to sakriju kako se dojam o fluidnosti ne bi poremetio.
Projektovanje je od poÄetka uslovljeno postojeÄim tokovima ā tokom reke i komunikacijom sa glavnom saobraÄajnicom koje su paralelne. NaslanjajuÄi se na njih, postavljena je osovina koja uvezuje sadržaje.
Ono Å”to se pojavljuje kao novina jeste druga osa, uspravna na postojeÄu, koja definiÅ”e novu komunikaciju i markira mesto glavnog ulaza u objekat.
Na tom mestu preseka osovina nalazi se lobi, mesto okupljanja, proÅ”irenje u svim tokovima kretanja. Lobi je mesto specifiÄnog karaktera, sa duplom visinom i staklenom fasadom koje omoguÄavaju efekat bazilikalnog osvetljenja i ublažavanje granice izmeÄu spolja i unutra.
U sagledavanju eksterijera dominantne su tri horizontalne tavanice amorfnih linija koje odaju utisak lakoÄe, jer su prepuÅ”tene u odnosu na raster stubove.
Kroz osnovu se najbolje sagledava da je objekat konstruktivno reÅ”en skeletnim sistemom, rasteri su pravilni i veÄina prostorija jeste ortogonalna, kako bi se omoguÄilo kvalitetno koriÅ”Äenje prostora. MeÄutim, kombinacijom viÅ”e razliÄitih ritmova i oblikovanjem na fasadi, postignut je efekat sluÄajnosti. Možda se to najbolje ogleda kroz poveznicu sa prirodom, naÄinom na koji raste drveÄe, upravo onim kontekstom koji okružuje objekat.
Lokalni materijali u izgradnji Hotela āBiogorā
Za zavrÅ”ne obloge na fasadi koriÅ”Äeni su dominantno kamen i drvo, kao simboli osnovnih graÄevinskih elemenata. Sve ostale povrÅ”ine tretirane su fasadnim malterom, Å”to se ispoljava tako da se pomenuta tri materijala kombinuju.
Kamen se dominantno postavlja u prizemlju po ugledu na tradicionalne zidarske tehnike.
KoriÅ”Äen je lokalni kamen, crvene boje, glatke, porozne teksture i kružne forme, izvaÄen sa parcele prilikom iskopa za objekat, a slaganje je uraÄeno po ugledu na tradicionalni slog karakteristiÄan za ovaj kontekst, skoro bez ikakve obrade. Drvo se pojavljuje na spratu kao fasadna obloga, u vidu brisoleja i pregrada na terasi i kao obloga na plafonu nadstreÅ”nica.
KoriÅ”Äen je sibirski ariÅ” zbog svojih povoljnih karakteristika, dugotrajnosti i otpornosti na atmosferske prilike.
U enterijeru je dominantan furnirani medijapan i sirovi, crni lim koji je ili zaÅ”tiÄen lakom ili bojen.
Obrada zidova u javnim prostorima je od grubog maltera.
Faktografija
- Naziv projekta: Hotel āBiogorā
- Autor projekta: Biro za projektovanje Domus
- Projektanti: Dejan IliÄ, d.i.a. i Teodora ÄiriÄ, m.i.a.
- Saradnici na projektu: Nikola BrankoviÄ, d.i.a, Filip JociÄ, m.i.a.
- Lokacija: Sisevac, OpÅ”tina ParaÄin
- Godina projektovanja: 2019.
- Godina realizacije: 2023.
- Fotografija: Libra Consulting, Joco MiljaniÄ i Nikola RudiÄ
Autor teksta: Dejan IliÄ d.i.a, Biro za projektovanje Domus