Sklonost ka prirodnim materijalima oduvek je bila izražena u istoriji gradnje, kako u zidarstvu tako i u završnom oblaganju fasada. To je, slobodno možemo reći, trend koji je nadživeo sve trendove baš zato što to nije. Čoveku blizak senzibilitet sirovina iz prirode, proistekao iz zajedničkog porekla, faktor je koji ih čini uvek aktuelnim izborom sa kojim zbog njihove posebne lepote jednostavno ne možete pogrešiti.

Jedna od njih svakako je opeka odnosno cigla, najmasovniji proizvod keramičke industrije koji se izrađuje formiranjem, sušenjem i pečenjem plastične smese gline, peska i vode. Opeka je ujedno i najstariji proizvedeni građevinski materijal koji se još u dalekoj prošlosti koristio najpre za zidanje i popločavanje, a potom i za spoljno oblaganje objekata kao završna dekoracija. Po tom kriterijumu, osnovnoj nameni, upravo se i vrši gruba podela na zidnu i fasadnu opeku, a prema izgledu habajuće površine i konkretnoj vrsti radova za koje služi, dodatna podela na punu i šuplju opeku, zidne blokove, radijalnu opeku (za ozidavanje dimnjaka i slično) i specijalnu opeku.

// O vanvremenskom karakteru fasadne opeke najbolje govori činjenica da cigle različitog izgleda i boja uočavamo kako na istorijskim građevinama, tako i u savremenoj arhitekturi gde se koristi za postizanje impresivnih estetskih efekata. //

Uprkos dominaciji aluminijuma i stakla koja se ni u kom slučaju ne može dovesti u pitanje, ova starinska obloga među arhitektama spada u najprivlačnija sredstva za dizajniranje fasada objekata koje želimo dekorisati u jednom drugačijem maniru. U vintage konceptu svaka pojedinačna cigla je element tog dizajna i predstavlja izraz želja, stila i vizija vlasnika, bilo da se radi o porodičnoj kući ili poslovnoj zgradi, bilo za unutrašnje ili spoljašnje uređenje.

U savremenoj gradnji koristi se pečena fasadna opeka koju odlikuje čvrstoća, veoma dug vek trajanja, i postojanost boje. Glinena fasadna opeka zahvaljujući poreklu i sastavu isto tako spada u održive i ekološke materijale, a s obzirom da joj nije potrebno gotovo nikakvo dodatno održavanje, i u ekonomične.

Kratkom analizom aktuelizacije i smene trendova da se primetiti da fasadna cigla možda nije mainstream, već više sredstvo koje je u današnje vreme titulu omiljenog materijala za oblaganje i zaštitu fasada “zaradilo” iz prikrajka, i da se znatno više primenjuje u rezidencijalnoj arhitekturi, i to onoj koja toplinom i duhom porodičnog doma teži da odudara upravo od mainstream estetike dominantnih, koloritno i teksturno hladnih materijala.

Proizvodni program čini širok izbor opeke za fasade, vrtove, terase i pločnike, koja uz bogat izbor boja, oblika i površina u kombinaciji sa raznim načinima postavljanja i bojama maltera omogućava bezbroj varijanti dizajna obložene površine koja i nakon pola veka neće izgubiti na lepoti.

www.archdaily.com / foto: Jaechul Yu – Jeongkyu Lee

// Fasadna opeka danas se pravi i ručno i mašinski, a obe metode zadržane su zato što imaju svojih prednosti – ručnom izradom dobijaju se cigle sa sitnim nesavršenostima koje su deo njihovog šarma, a mašinska izrada nema zamenu kod proizvodnje šuplje opeke i ujedno dobro dođe onda kada je naručiocu potreban veliki broj cigala u kratkom roku. //

Deli se na punu, šuplju, fasadne listele i uglove za oblaganje, cigle za popločavanje, i cigle specijalnih oblika i dimenzija; koje su dostupne kao ručno pravljene i mašinske klinker cigle (sa izuzetkom šuplje koja se radi samo mašinski).

PUNA FASADNA CIGLA je element od pečene gline namenjen izradi spoljnih i unutrašnjih zidova koji se ne malterišu. Oblika je pravougaonog paralelopipeda (kvadra), ravnih strana i pravih oštrih ivica (opcionalno zaobljenih), a može biti prirodne boje ili površinski obrađena odnosno reljefna.

Osnovno je formata 250 x 112 x 55 mm, mada za razliku od ranije ima dosta dimenzionih varijanti, i podleže nizu proizvodnih standarda kao što su: mora imati barem dve čisto izrađene susedne bočne površine, okrnjene ivice ili rogljevi dubine do 15mm dozvoljeni su na tri mesta koja se ne nalaze na dvema vidljivim stranama u ugrađenom stanju, vidljive površine ne smeju biti iskrivljene niti sa naprslinama i pukotinama, upijanje vode mora da iznosi od 6% do 18%, mora biti postojana na mrazu i ne sme sadržati slobodni kreč koji negativno utiče na trajnost i narušava izgled.

Foto: www.dezeen.com / City Mission, Glassgow, UK

// Puna fasadna opeka je proizvod od 100% prirodnih sirovina, nezapaljiv, otporan na promenu boje i oblika tokom vremena, koji uspešno štiti zgradu i njene stanare od hladnoće, vlage i vrućine. //

Tipično je postavljaju pomoću fasadnog lepka, maltera za ispunu i maltera za fugovanje, ali kako ima nemalo ljubitelja koji na svom objektu žele “čist” efekat cigle bez fugne, specijalno za sve njih osmišljena je takozvana zero cigla koja to omogućava na tradicionalan način. Sa zero ciglom dobija se elegancija i kontinuirani izgled fasade na koji ne utiče boja fugne, ali i druge pogodnosti poput uštede vremena i novca jer nema potrebe za skelom za rad sa fugnama niti posebnim alatom, besprekorno čiste fasade na koju zahvaljujući tehnici pozicioniranja opeke naviše ne kaplje višak maltera i koja zbog odsustva fugni zadržava manje prašine. Zero cigle izrađuju se samo u formatu +/- 204 x 100 x 50 mm.

ŠUPLJE OPEKE I BLOKOVI su pečeni glineni elementi sa vertikalnim ili horizontalnim šupljinama namenjeni za spoljašnje i unutrašnje zidove. Prema rasporedu šupljina razvrstavamo ih na:

• opeke i blokove sa vertikalnim šupljinama upravnim na ležišne ravni
• opeke i blokove sa horizontalnim šupljinama postavljenim paralelno sa ležišnim ravnima

Za njih važi obaveza da budu oblika pravougaonog ili kvadratnog paralelopipeda (kvadar i kocka), pravih ivica, ravnih bočnih strana (ili izbrazdanih zbog boljeg primanja maltera), da upijaju najmanje 8% vode i da ne sadrže slobodni kreč. Oblik preseka šupljina za obe vrste je proizvoljan, a može biti kvadratni, pravougaoni, kružni, ovalni.

FASADNE LISTELE I UGLOVI za oblaganje predstavljaju izrazito tanku opeku debljine u proseku 2cm, koja se dobija sečenjem pune fasadne cigle i stoga ima iste karakteristike. Suština potrebe za jednom ovakvom vrstom opeke je težnja ka smanjenju gubitka prostora smanjenjem debljine elementa, što je čini idealnom za renoviranje, rekonstrukciju i izgradnju novih objekata.

Dekorativne listele i uglovi takođe se savršeno uklapaju u enterijer u sklopu obloge kamina, zidova ili stubova, znatno su lakše za rad od pune opeke i štede prostor istovremeno pružajući ugođaj pune cigle. Za razliku od ručno pravljenih, klinker listele su zasebno proizvedene cigle koje se ne seku od cele opeke. Specijalno izabrana glina za njihovu izradu i pečenje na oko 1100^oC im daje izuzetnu čvrstoću, te one upijaju svega 2 do 6% vode.

Nosivost, dugotrajnost, upečatljiv izgled, ekološka efikasnost i tehnička usavršenost su ključne odlike građevinskog materijala koji ispunjava mnogobrojne zahteve prilikom izgradnje javnih i komercijalnih objekata i površina, a koje mora imati kvalitetna opeka za popločavanje.

Proizvodi se kao klinker cigla koju otpornost na hladnoću i postojanost boje čini pogodnom za ulaze, terase, površine oko bazena i baštenske površine. Dostupni formati su 200 x 100 x 45 mm i 200 x 100 x 52 mm.

OPEKE SPECIJALNIH OBLIKA I DIMENZIJA izrađuju se ručno, i to su posebno oblikovane cigle koje se koriste za izvođenje nesvakidašnjih fasada. Opeka specijalnih formata omogućava kreiranje arhitektonskih formi sa netipičnim uglovima, a kada se na to doda mnoštvo varijacija forme, broju kreativnih rešenja nema kraja. Naročito atraktivan izgled objekta dobija se kombinovanjem fasadnih cigala i odgovarajućih specijalnih profilnih cigala gde, recimo, uglovi zgrade mogu biti zaobljeni, a ulazi, prozori i vrata oblikovani posebno.

Autor: Jelena Mitrović, diplomirani novinar

Havaji bi, prema najavama, mogli da budu prva američka država koja će zabraniti upotrebu predmeta od plastike u restoranima.

Naime, to će se dogoditi ako bude usvojen zakon čiji je cilj smanjenje otpada koji zagađuje okean, a desetine američkih gradova već je donelo odluku o zabrani plastičnih kutija za hranu ili piće, prenosi AP.

Drugi, daleko ambiciozniji predlog zakona predviđa zabranu restoranima brze hrane i drugim ugostiteljskim objektima distribuiranja i korišćenja plastičnih boca za piće, slamčica, štapića i kesa. Aktivisti veruju da prva mera, ipak, ima bolje šanse da bude usvojena.

Ugostitelji su, očekivano, imali svoje viđenje ove najave zakona i objasnili da će ih novi zakon primorati da povećaju cene zato što još nije dostupna dovoljno dobra alternativa plastici. Tako paket od 200 plastičnih kutija za hranu košta 23 dolara, dok isti broj biorazgradivih kutija košta 57 dolara, ističu oni. Krist Jankovski iz Havajske asocijacije restorana, koja okuplja 3.500 ugostiteljskih objekata, kaže da razume dobru nameru u uvođenju ovog zakona, ali misli da poslanici pokušavaju da urade „previše prebrzo“.

Izvor: Tanjug