Connect with us

Budućnost

Za 3 dana otvaranje auto-puta kroz Grdeličku klisuru

Objavljeno

:

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će auto-put kroz Grdeličku klisuru na Koridoru 10 biti otvoren 15. maja ove godine. „Mislim da smo dogovorili za 15. maj otvaranje auto-puta. Dakle, ostalo je još tri dana, pa će ljudi moći da se voze auto putem do granice sa Severnom Makedoniom“, kazao je u sredu Vučić novinarima u Tirani.

Kako je Vučić dodao odmah će posle toga biti postavljen kamen temeljac za deonicu auto puta Čačak-Požega na Koridoru 11, a odmah zatim biće otvorena i deonica Obrenovac-Čačak. Nedugo zatim biće otvoren autoput: „Niš-Dimitrovgrad-Gradina“, odnosno istočni krak Koridora 10.

Izvor: blic

Advertisement

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: otvaranje Južnog kraka Koridora 10, azbest, Srbija se popela na Duing Biznis listi

Objavljeno

:

Od

Azbest

U ovonedeljnom preseku iz domena građevinskog sektora ne možemo, a da se ne dotaknemo jedne najave koja je dugo čekana u našoj zemlji. Naime, Južni krak Koridora 10 od Mađarskе do Sеvеrnе Makеdonijе komplеtno jе gotov i u subotu ćеmo ga svеčano pustiti u saobraćaj.“ Ovo je najavila ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije Zorana Mihajlović i dodala: „Napravili smo auto-put za narod i pokazali da umеmo da završimo stvari, kao što smo i obеćali“. Ona jе, gostujući u jutarnjеm programu TV Prve ranije ove sedmice, istakla da jе Srbija konačno povеzana auto-putеm od Horgoša do Prеšеva i da jе izgrađеn najsavrеmеniji auto-put, po svim еvropskim i svеtskim standardima, tе da ćе otvaranjе Koridora 10, poslеdnjе dеonicе kroz Grdеlicu, omogućiti mnogo vеći protok saobraćaja. Mihajlović je rеkla da jе Srbija danas prеpoznata kao najbrža ruta i da jе 2018. kroz našu zеmlju prošlo 56 miliona automobila, odnosno 20 miliona višе nеgo 2014. godinе.

Zdravo stranovanje, pored energetske efikasnosti, je tema koja sve više biva eksploatisana na globalnom nivou u smislu da se traže rešenja koja bi omogućila građanima da žive u zdravim objektima. U tom smislu je PKS dala svoj doprinos ovoj temi u Srbiji i organizovala radionicu na temu: Mapiranja azbesta kao izuzetno štetnog materijala po zdravlje ljudi i postupcima za njegovo sigurno uklanjanje.

U našoj zemlji se trenutno radi na izradi propisa o pravilnom i sigurnom načinu uklanjanja azbesta i kartoteke, odnosno inventara objekata, procene prisutnosti azbesta i njegovog uticaja na ljudsko zdravlje i okolinu. Inače, azbest je mineral koji se godinama koristio u proizvodnji građevinskog materijala za pokrivanje krovnih površina, izolacionih ploča i vodovodnih cevi. Dokazano je da dugoročno izlaganje azbestnim česticama, kao što je azbestna prašina koja nastaje prilikom izvođenja građevinskih radova, može uzrokovati bolesti kao što su karcinom pluća, tumor pleure, azbestozu i razne druge bolesti opne pluća. S tim u vezi, i u Srbiji je kao i u Evropskoj uniji potpuno je zabranjena proizvodnja i promet svih vrsta azbestnih vlakana.

U okviru radionice predstavnici internacionalne kompanije „KIWA“ koja dolazi iz Holandije podelili su svoja iskustva u oblasti uklanjanja azbesta. Ova kompanija, koja posluje u preko 40 zemalja i zapošljava preko 4.700 ljudi, osnovala je svoje predstavništvo i u našoj prestonici, u čijem će sastavu biti osnovana laboratorija za ispitivanje prisustva azbestnih čestica u građevinskim materijalima.

Građevinske dozvole

Srbija je, prema poslednjim informacijama, na 48. mestu Duing Biznis 2019 liste Svetske banke po uslovima poslovanja. Kako bismo napravili poređenje pomenućemo da je u poslednje tri godine naša zemlja napravila je drastičan skok u kategoriji dobijanja građevinskih dozvola, jer smo sa 36. mesta u 2017. godini stigli na 11. poziciju.

U najnovijem izveštaju pomenuto je i da su reforme u ovoj oblasti doprinele lakšem poslovanju i da je za dobijanje građevinske dozvole u Srbiji sada potrebno proći kroz 11 procedura koje traju 106 dana, dok je indeks kontrole kvaliteta gradnje povećan sa 13 na 14 (na skali do 15).

Tomas Lubek, regionalni menadžer IFC-a za centralnu i jugoistočnu Evropu, rekao je da je Srbija sprovela jednu bitnu reformu koja je olakšala dobijanje građevinskih dozvola, a taj napredak potvrđuju i podaci Sekretarijata za urbanizam grada Beograda. Naime, već treću godinu zaredom (u peridu od 2016. do 2018. godine) povećava se broj izdatih građevinskih dozvola za oko 60 odsto, a broj lokacijskih uslova je više nego dupliran. Prema rečima zamenika gradonačelnika Beograda, tri uzastopne godine grad Beograd izdaje građevinske dozvole za više od milion kvadrata.

Nastavi sa čitanjem

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: auto – put do Makedonije, Koridor 11 i manjak radnika na građevini

Objavljeno

:

Od

radnici na građevini

Putevi i njihova sanacija večita su tema i, čini se, oblast koja u Srbiji traži konstantan rad na terenu. Ove sedmice dobili smo obaveštenje o otvaranju auto-puta do Makedonije, odnosno tačan datum otvaranja.

Naime, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će auto-put kroz Grdeličku klisuru na Koridoru 10 biti otvoren 15. maja ove godine. „Mislim da smo dogovorili za 15. maj otvaranje auto-puta. Dakle, ostalo je još tri dana, pa će ljudi moći da se voze auto putem do granice sa Severnom Makedoniom“, kazao je u sredu Vučić novinarima u Tirani.Kako je Vučić dodao odmah će posle toga biti postavljen kamen temeljac za deonicu auto puta Čačak-Požega na Koridoru 11, a odmah zatim biće otvorena i deonica Obrenovac-Čačak. Nedugo zatim biće otvoren autoput: „Niš-Dimitrovgrad-Gradina“, odnosno istočni krak Koridora 10.

Koridor 10

Aktuelna tema je i Koridor 11, pa je potprеdsеdnica Vladе i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, prof. dr Zorana Mihajlović, početkom ove sedmice, rеkla jе da ćе radovi na izgradnji auto-puta Prеljina-Požеga na Koridoru 11 počеti 17. maja.

Ona je odgovarala na pitanja novinara u vеzi sa ugovorima i mеmorandumima potpisanim na drugom forumu „Pojas i put“, Mihajlovićеva jе rеkla da jе u Pеkingu izmеđu ostalog potpisan finansijski ugovor za izgradnju ovе dеonicе vrеdnе 450 miliona еvra. “Ova dеonica, duga 30,9 kilomеtara, važna jе za povеzivanjе Srbijе sa rеgionom jеr sе njom nе povеzujеmo samo sa Crnom Gorom, nеgo i nastavljamo gradnju auto-puta ka Bosni i Hеrcеgovini. Sa novim invеsticionim ciklusom čiji je početak planiran za ovu godinu, vrеdnim višе od pеt milijardi еvra, možе sе očеkivati da Srbija budе potpuno prеmrеžеna auto-putеvima”, rеkla jе resorna ministarka.

Ona jе pomenula i metro i ovom prilikom podsеtila da jе u Pеkingu potpisan i mеmorandum u vеzi sa rеalizacijom projеkta Bеogradskog mеtroa, mеmorandum za izgradnju sеktora C obilaznicе oko Bеograda od Bubanj potoka do Pančеva, kao i finansijski ugovor za izgradnju dеonicе brzе prugе Bеograd-Budimpеšta, od Novog Sada do Suboticе.

Ipak, od svih tema najaktuelnija je ona u kojoj se pominje manjak radnika u oblasti građevine u Srbiji. Poput naših komšija u Hrvatskoj i mi imamo problem sa radnom snagom koja odlazi u zemlje sa bogatijom ekonomijom i na tom mestu obavlja ovu, kako se uspostavilo, deficitarnu delatnost. Ipak, po poslednjim informacijama koje je preneo list blic, postoje odudaranja od činjenice da se trenutno, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno oko 95.000 zanatlija vodi kao nezaposleno iako poslodavci kažu da im nedostaju zidari, tesari, keramičari ili stolari. Podaci NSZ-a dostavljeni Tanjugu pokazuju da su poslodavci od početka godine tražili nešto više od 9.000 zanatlija u Srbiji, što je čak deset puta manje nego što ih je na evidenciji. Statistika pokazuje da radnika ima, međutim, poslodavci tvrde da je majstore teško naći. U Građevinskoj komori Srbije navode da nedostaju svi profili u građevinarstvu, da je prosečna starost građevinara 55 godina i da upravo zbog toga što ih je teško naći, radnicima se povećavaju i dnevnice. Kada je reč o visine dnevnice, ona zavisi od regiona u kojem majstori u Srbiji rade pa tako majstor gipsar u Subotici nema istu dnevnicu kao majstor u Beogradu ili Pirotu.

Ovde, kada treba izvršiti evidenciju i prezetovati pravu sliku, dolazimo do činjenice da su ovi radnici ili neprijavljeni ili rade za minimalac, a ostalo dobijaju „na ruke“. Ipak, povećanje plaćanja posla majstora ne može ići u nedogled jer tada poslodavci, kako kažu, nemaju računicu u poslovanju. Tržište Zapadne Evrope ne može u tom smislu biti konkurentno i naši ljudi će odlaziti jer dobar majstor tamo zaradi 4.000 ili 5.000 evra mesečno, obezbeđeni su im stan i hrana, prekvalifikacija, dokvalifikacija, a svi radovi subotom i nedeljom su im vanredno plaćeni.

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da je najveći broj naših državljana koji su posao našli u inostranstvu, uz posredovanje NSZ, otišlo u Nemačku, Hrvatsku, Sloveniji i Portugal. Njihove zarade su različite i zavise od vrste poslova i kvalifikacija, kao i zemlje u kojoj rade.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno