Ako ranije i nije bila, težnja ka što boljem grejanju i ujedno što većoj uštedi danas je neupitno svačiji cilj. Iskustvo poslednjih nekoliko zima koje su bile vanredno hladne, sa polarnim talasima iz Sibira i Severne Evrope koji su donosili jaku vejavicu, mnogo ledenih dana u sezoni, i vrlo niske temperature koje nisu odlika naše umereno-kontinentalne klime i na koje nismo navikli, podstaklo je potrebu da nam u kući i na poslu uvek bude dovoljno toplo i prijatno za boravak, ali da ta pogodnost ne bude astronomski skupa.

Kako, međutim, zbog starosti objekata koji se teško zagrevaju i zastarelosti primenjenih materijala sa malom moći zadržavanja toplote Srbija spada u neke od energetski najneefikasnijih zemalja Evrope kada su u pitanju stambeni i javni objekti, nije za čuđenje bojazan potrošača da je to finansijski neizvodljivo. Ako se još uzme u obzir dotrajalost grejnih sistema koji uz to koriste skupe energente poput mazuta, želja da se zimi dobro ugrejete, a da na to isto grejanje ne potrošite malo bogatstvo, pretvara se u pravu utopiju. Pošto je jasno da rešenje za topliji životni i radni prostor ne leži u eksploataciji ovog resursa, treba ga potražiti na drugoj strani, u poboljšavanju termoizolacionih karakteristika objekta.

Energetski efikasna gradnja

// Klasično zidane zgrade sa spoljnom malteracijom preko koje je rađena samo dekorativna fasada, i dalje tipične za veći deo naše zemlje, odlikuje slab toplotni učinak koji se, osim zamene stolarije, da popraviti jedino postavljanjem izolacionog fasadnog omotača. //

Kontaktna fasada

Jedan od načina izvođenja fasadne izolacije je postavljanje kontaktne spoljne izolacije, odnosno kontaktne fasade. Kontaktna fasada radi se lepljenjem ploča stiropora ili kamene vune direktno na zid lepkom na bazi cementa, nakon čega se izolacioni paneli dodatno pričvršćuju za zid pvc ili metalnim tiplovima sa šrafom i premazuju tanjim slojem lepka na koji se postavlja armaturna mrežica, sledi malterisanje drugim debljim nanosom lepka koji se, kada se potpuno osuši, premazuje prajmerom (tečnom pripremom za dekorativni sloj), i na kraju akrilnim ili silikonskim dekorativnim malterom odabrane boje, granulacije i u željenoj šari. Iako nije jedini, kontaktna fasada (i to ona sa stiroporom) je na domaćem tržištu najčešće ugrađivani tip termoizolacionog sistema sa kojim se postiže izuzetno dobra zaštita od hladnoće, toplote i buke, s tim da je njena delotvornost direktno povezana sa debljinom osnovnog izolacionog materijala i kvalitetom izvođenja radova.

Fasadni stiropor debljine 5cm dugo je važio za standard, ali kako su merenja učinka i projekcije vremenskog perioda za koji će se sukcesivno kroz ostvarenu uštedu iskazati isplativost investicije pokazali da to nije dovoljno, preporučeni broj centimetara se iz godine u godinu postepeno povećavao i od 2014. godine imamo odredbu Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada u Srbiji, po kojoj bi za našu zemlju minimalna debljina ploča izolacionog materijala (belog fasadnog stiropora ili kamene vune) trebalo da bude 12cm kako koeficijent prolaska toplote kroz zidove ne bi prelazio 0,4W/m²K za renovirane objekte, odnosno 0,3Wm2K za novosagrađene.

Termoizolacija, sivi stiropor

// Osim belog danas postoji i sivi stiropor sa dodatkom grafita, koji zahvaljujući ovom sastojku za oko 20% bolje smanjuje energetske gubitke (12cm belog stiropora = 10cm sivog). //

On nažalost, kao ni kamena vuna, još uvek nije dovoljno poznat običnim kupcima, pa zato nikako da uđe u masovnu upotrebu za izolaciju privatnih kuća i naknadno renoviranje stambenih zgrada tamo gde su o tome postigli dogovor i radove finansirali sami stanari.

Drugi razlog za slabiju zastupljenost kamene tj. mineralne vune je vidno viša cena u odnosu na stiropor. Ta razlika, doduše, ima svoje opravdanje u činjenici da je kamena vuna bolji apsorber buke i zvučni izolator, a osim toga je odlikuje visoka paropropusnost što znači da propuštanjem viška vodene pare koja se redovno stvara u unutrašnjosti objekta omogućava zgradi da “diše”, i time u velikoj meri otklanja glavni nedostatak kontaktne fasade – odsustvo parne brane.

Zaštita od vlage i cirkulisanje vazduha kao ključ stabilizacije temperature prostora glavni su faktori na kojima počiva drugi, noviji tip izvedbe termoizolacije, a to je ventilirajuća fasada. Ventilirajuća fasada je sistem zasnovan na principu sendvič-zida, gde se objekat sa spoljne strane takođe obavija slojem termoizolacije, ali je taj sloj od završne obrade odvojen vazdušnom barijerom koja ima izolaciono-ventilacionu ulogu. Naime, direktno na zidove se montiraju ploče polutvrdo presovane mineralne vune debljine 6-15cm koje se pričvršćuju pomoću posebnih nerđajućih tiplova – ankera, preko njih se postavlja parna brana u vidu paropropusne a vodonepropusne NT folije na koju se zatim, sa razmakom od minimum 30mm postavlja aluminijumska potkonstrukcija, i na nju završno pomoću posebnog elastičnog adheziva lepe dekorativni paneli po želji. Debljina ploča mineralne vune bira se u skladu sa termičkim proračunom u okviru izvođačkog projekta, izrađenim imajući u vidu klimatske uslove podneblja, zahteve investitora i lokalne propise o energetskoj efikasnosti.

Kamena vuna – termoizolacija

Zanimljivo je da je ventilirajuća fasada inicijalno osmišljena u primorskim i uopšte toplijim krajevima, gde je predviđeno da pre svega sprečava pregrevanje objekta i doprinosi njegovom rashlađivanju u letnjim mesecima, kada maksimalna dnevna temperatura zna i da prelazi 40 stepeni, a da istovremeno vrši stalno provetravanje prostora kreirajući prijatan ambijent za stanovanje i rad. Tamo se zbog manjih temperaturnih razlika između godišnjih doba koriste nešto tanji paneli nego u zemljama sa umereno-kontinentalnom i kontinentalnom klimom, ali se taj običaj ne mora nužno poštovati, već se po potrebi mogu postaviti i dva sloja izolacije, samo unakrsno radi izbegavanja formiranja termičkih mostova.

// NT folija je materijal dvojakog dejstva koji propušta vodenu paru i time omogućava isparavanje iz unutrašnjosti objekta, dok istovremeno sa spoljne strane sprečava eventualno kvašenje kamene vune, a budući da podnosi temperature od -40 do +80°C predstavlja postojanu i trajnu zaštitu. //

Potkonstrukcija se zavisno od vrste i načina kačenja panela završne obloge formira od T profila, L profila, aluminijumskih kotvi ili kutijastih profila. Na montiranu konstrukciju lepe se dekorativni paneli adhezivom koji se nakon 48 sati skameni bez mogućnosti odlepljivanja, gde je demontaža moguća samo fizičkim lomljenjem. Ploče se lepe sa fugnom između 1mm i 3mm, a vrsta materijala, njihove dimenzije i boja/dezen su stvar izbora projektanta ili investitora. Ponuda je izuzetno bogata, a među najtraženijim opcijama su granit, mermer i druge vrste prirodnog kamena, kaljeno emajlirano staklo u boji po RAL karti ili sa štampom, ploče vlaknastog cementa, HPL kompakt ploče (High Pressure Laminate) tj. tvrdo presovane laminatne ploče velike gustine od celuloznih vlakana, i kao novina keramo-granitne ploče. Keramika-granit je panelna oplata dimenzija do 1 x 3 m i debljine svega 3mm koju odlikuje veća otpornost od granita, fleksibilnost, lakoća obrade metodama za obradu stakla i prirodnog kamena i manja masa od aluminijuma.

Kontaktna fasada

Ovaj inovativni proizvod je otporan na organske i neorganske rastvore, deterdžente i sredstva za dezinfekciju, na UV zračenje i mraz, vatrootporan je, a u slučaju požara ne ispušta dim i otrovna isparenja. Ima podjednako široku primenu u oblaganju enterijera i eksterijera, a kao obloga za ventilirajuće fasade je posebno zanimljiv i atraktivan u kombinaciji sa staklom.

Foto: Tehnomarket, ventilirajuća fasada – aluminijum

Foto: Tehnomarket, ventilirajuća fasada – aluminijum

Ventilirajuća fasada kao termoizolaciono rešenje ima brojne prednosti u odnosu na neka druga, od toga da ostvareno umanjenje troškova za grejanje i hlađenje u roku od nekoliko godina potpuno nadomešćuje investiciju, da njen dugi vek trajanja i zaštitna svojstva produžavaju vek trajanja objekta i samim tim njegovu osnovnu vrednost, da predstavlja bolju zaštitu zidova od smrzavanja i odleđivanja čime se eliminiše mogućnost pojave pukotina na spojevima i otpadanje maltera, da pruža zahtevani nivo otpora prolasku toplote za sve tipove građevina, da za razliku od unutrašnje izolacije ne smanjuje kvadraturu prostora, te da prekrivanjem kompletne površine zida efikasnije otklanja pojavu termo mostova.

• Pored toga, zbog načina postavljanja skraćuje vreme trajanja radova jer ne zahteva temeljnu pripremu zidova u smislu čišćenja, obijanja maltera i ravnanja;
• omogućava korišćenje izolacionih materijala većeg formata (koji su jeftiniji) bez posebne zaštite;
• podrazumeva manje radnih koraka od kontaktne fasade, a pošto je reč o “suvoj” instalaciji može se raditi u svim klimatskim uslovima i tokom svih godišnjih doba nezavisno od temperature;
• odbija 90 odsto vode koju zadržavaju spoljni paneli dok preostala vlaga unutar zidova ubrzano isparava sistemom ventilacije, a kako pored vode zadržava druge produkte padavina poput soli
• sprečava koroziju armature, uništavanje betona i razvoj plesni i gljivica na površini zidova;
• redukuje deformacije nosećih zidova uzrokovane dnevnim i sezonskim temperaturnim promenama i time eliminiše njihovo naprezanje i pucanje;
• zbog vazdušne barijere pruža znatno bolju zvučnu izolaciju od drugih sistema.

Nikako ne treba zaboraviti ni to da ventilirajuća fasada pruža mogućnost jednostavne demontaže nekih njenih delova u slučaju oštećenja pojedinačnih elemenata, ili demontaže celog sistema ukoliko se namerava zameniti novim panelima drugačijeg izgleda.

Autor: Jelena Mitrović. diplomirani novinar

O AUTORIMA

Anđela Karabašević i Vladislav Sudžum su osnivači projektantsko-istraživačkog arhitektonskog biroa AKVS arhitektura. Trenutno rade na projektu Diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije u Kanberi, Australija, i na projektu unapređenja standarda stanovanja u Ruskoj Federaciji (u saradnji sa Strelka KB), nakon osvajanja dve prve nagrade na arhitektonskim konkursima organizovanim tokom 2018. godine.

AKVS arhitektura, projekat: Letnja kuća u Kotoru, foto: Relja Ivanić

Faktografija:

Autori: AKVS arhitektura
Anđela Karabašević, Vladislav Sudžum
Mesto: Radanovići, Kotor, Crna Gora
Godina projektovanja: 2016.
Godina realizacije: 2017-2018.
Investitor: Slobodanka Šovran, Beograd
Površina jedne kuće: 21m² (zatvoreni prostor) + 21m² (otvorena soba i terasa) + 21m² (krovna terasa)
Površina parcele: 550m² (oko 130m² po jednoj kući)
Fotografije: Relja Ivanić

U saopštenju stručnog žirija ovogodišnjeg Salona se navodi:

“U doba kada je u celom regionu veoma prisutna intenzivna izgradnja i pretenciozni volumeni, kako u urbanim sredinama tako i otvorenom predelu, projekat Letnje kuće u Kotoru donosi drugu perspektivu. To je objekat koji se uklapa u podneblje Mediterana i neposrednog okruženja, i koristi elemente tradicionalne arhitekture, kao što su verande, otvorena stepeništa, krovne terase i bašte. Tako stvoreni ambijenti dozvoljavaju različite gradacije privatnosti i socijalnu interakciju sa susedima. Jednostavnim volumenima, skladnim proporcijama i nepretencioznim materijalima, autori redefinišu odnos prema prirodnom okruženju, masovnom turizmu i uživanju u odmoru. Žiri se jednooglasno saglasio da se ovaj rad ističe i zaslužuje Grand Prix.”

AKVS arhitektura, projekat: Letnja kuća u Kotoru, foto: Relja Ivanić

Letnje kuće u naselju Radanovići, u okviru opštine Kotor, su smeštene u divljem mediteranskom zelenilu podnožja Crnogorskih planina. Udaljene su desetak kilometara od morske obale sa tri različite strane, što im omogućava brzu vezu sa plažama u Bokokotorskom zalivu i na otvorenom moru, a istovremeno mir i tišinu boravka u prirodnoj sredini, nasuprot gusto izgrađenom, visoko urbanizovanom primorju.

Projekat preispituje pitanje svakodnevnog života na moru, u toploj mediteranskoj klimi, i nasuprot standardnoj stambenoj jedinici, nudi otvaranje kuće ka prirodi, suncu i otvorenom nebu. Uz minimalni zatvoreni deo od 21m², koji čine soba, kupatilo i prolazna kuhinja, svaka kuća se širi ka spoljašnjosti, nizom otvorenih vazdušnih prostora smeštenih u okviru okolnog zelenila.

Vazdušni prostori oko kuće čine da se u svakom delu formira prijatna letnja mikroklima sa varijacijama u zavisnosti od korišćenja prostora. Dvostrana orijentacija unutrašnjeg prostora omogućava prirodno provetravanje i hlađenje kuće strujanjem vazduha iz pravca šume i sa mora. Intimniji prostori su osvetljeni difuznim dnevnim svetlom i blago zasenčeni, te zaštićeni od jakog sunca, dok je krovna terasa obasjana suncem i skoro da imitira mikroklimu plaže sa pogledom na morski horizont i Ostrvo Cveća u daljini.

AKVS arhitektura, projekat: Letnja kuća u Kotoru, situacioni plan

Zgrada može funkcionisati kao 4 pojedinačne jedinice, ili kao jedan stan sa nizom otvorenih prostora za druženje, što omogućava posebnu fleksibilnost prilikom izdavanja. Za razliku od tradicionalne kuće za odmor gdje se ljudi dele na male grupe i zauzimaju pojedinačne prostorije, povezani prostori stvaraju scenarije za spontanu socijalizaciju među susedima, što rezultuje nepredvidivim svakodnevnim situacijama, iskustvima i prijateljstvima.

AKVS arhitektura, projekat: Letnja kuća u Kotoru, foto: Relja Ivanić

AKVS arhitektura, projekat: Letnja kuća u Kotoru, foto: Relja Ivanić

Materijalizacija je jednostavna – belina fasade pod zracima sunca otkriva svoju suptilnu teksturu, i uz popločanje od lokalno dostupnog lomljenog kamena, i po koji detalj prirodnog drveta, jarkih morskih boja i divljeg zelenila, evocira ambijente mediteranskih kuća na samoj obali mora.

AKVS arhitektura, projekat: Letnja kuća u Kotoru, foto: Relja Ivanić

AKVS arhitektura, projekat: Letnja kuća u Kotoru, foto: Relja Ivanić

Autori: AKVS arhitektura – Anđela Karabašević, Vladislav Sudžum