Connect with us

Arhitektura

SUDBINSKI spoj stakla i metala u arhitekturi

Objavljeno

:

Svaka epoha sa sobom nosi karakteristična obeležja po kojima je prepoznatljiva i u teoriji i u praksi. Ta svojstva naročito su uočljiva u likovnoj umetnosti, gde se po odabiru određenih boja, po načinu pravljenja poteza četkicom, ili već po maniru u kom se izrađuju skulpture, prilično nedvosmisleno može odrediti iz kog je perioda konkretno delo. Umetnosti je po polju rada dobrim delom bliska oblast arhitekture, koja je zapravo, slobodno možemo reći, umetnost projektovanja ispoljena kroz izgradnju lepog.

Postmodernizam u arhitekturi

Naravno, nije svaki projektovan i podignut objekat vredan pažnje iz ugla estetske vrednosti, jer je, činjenica, većina njih sagrađena iz praktičnih razloga i stoga suštinski ima dominantnu funkcionalnu dimenziju. Obeležjima jedne epohe u arhitekturi mogu se smatrati građevine koje karakterističnošću svog izgleda privlače pažnju i izazivaju divljenje velikog broja posmatrača, zadovoljavaju određene vizuelne kriterijume klasično ili neobično lepog i na kojima se jasno mogu videti simboli date epohe.

Kao što smo videli na primeru umetnosti, u pokazatelje karakteristika jednog arhitektonskog stvaralačkog perioda mogu se ubrojati korišćeni materijali, tehnike rada, koncepti i najčešće prikazivani oblici i motivi.

Postmodernizam je po mnogo čemu osoben period, u kome postoji sukob više stvaralačkih tendencija. Taj kreatorski konflikt odvija se na liniji između retrospektivnog i progresivnog postmodernizma.
Prvi je reakcija na modernu i bazira se na kontriranju njenom preteranom funkcionalizmu i uprošćenosti oblika i prostora, a zagovara ponovno okretanje simetriji, detalju i ornamentima i vraćanje stubova, lučnih prozora i sličnih ukrasa u arhitekturu – elemenata iz antičkog doba koji su se ponovo „vratili na scenu“ u renesansi, a koje retro postmoderna smatra vrhuncem umetničkog izraza gradnje.

Drugi se ne bavi elementima i pojedinačnim oblicima, već predstavlja pravac forme celine i koncepta, pravac koji u zamenu za takozvani „međunarodni stil“ moderne nudi konstruktivni dinamični sukob oblika, praćen akcentovanom hromatikom odnosno naglašenim bojama. Kao što i sam naziv kaže, retrospektivni postmodernizam ima za cilj vraćanje u upotrebu „starih dobrih“ tehnika, elemenata i fasada iz perioda pre modernizma, koje se u skladu sa sadašnjim izborom materijala najčešće završno oblažu akrilom i sličnim masama. Progresivni predstavlja upravo ono što većina nas podrazumeva pod izrazom „savremena gradnja“, stil koji ključno karakteriše vrsta materijala, pa tek onda njihovo kombinovanje, instant prepoznatljiv po spoju stakla i metala.

Lice progresivne postmoderne predstavljaju aluminijumske – staklene fasade, rešenje za spoljašnje ili unutrašnje oblaganje objekata, poznato i pod nazivom zid zavese. Sastavljene su od samonosivih elemenata izrađenih od aluminijumskih profila i stakla. Prema načinu spajanja sastavnih elemenata i finalnom izgledu razlikujemo klasične (kontinuirane), polustrukturalne i strukturalne fasade.

Foto: www.prozorivrata.com

U sistemu kontinuirane fasade staklene panele vidno razdvajaju horizontalni i vertikalni nosači – profili koji su potpuno vidljivi na fasadi, tako da formiraju mrežu (takozvani raster) sa panelima. Generalno, za sve tipove fasada koriste se profili širine 55mm između kojih ide sistem jednostrukog, dvostrukog ili trostrukog zastakljivanja. U skladu s tim debljina staklo paketa varira od 24mm do 52mm, a svaki stakleni element upotpunjuje dva ili tri nivoa zaptivanja. Prozori se otvaraju oko vertikalne i / ili donje horizontalne ose, a zahvaljujući bogatoj ponudi poklopnih profila i stubova od dekorativnog aluminijuma i nerđajućeg čelika mogu se postići različiti izgledi objekta.

Kod polu-strukturalnih sistema na fasadi dominiraju stakleni paneli. Noseći aluminijumski profili su skriveni, a jedini vidljiv deo jesu obodi fasade i diskretan ram oko svakog panela, debljine svega 2,5cm.

U zavisnosti od odabira konkretnog fasadnog sistema ovde je moguće integrisanje otvarajućih polja (prozora) sa različitim tipovima otvaranja. Za razliku od prethodna dva, na sistemu strukturalne fasade nema vidljivih aluminijumskih delova, zahvaljujući načinu izvođenja lepljenjem stakla za profile. Prozori se otvaraju isključivo oko gornje horizontalne osovine ka spolja, a svi stakleni elementi imaju uniformni izgled, bez obzira da li se radi o otvarajućim, fiksnim ili parapetnim delovima fasade.

I staklo i metal spadaju u impresiono „hladne“ materijale, a ta impresija dodatno se pojačava njihovim kombinovanjem. Hladnoća i sterilnost izgleda glavni su argumenti protivnika ovakve postmoderne arhitekture, koji smatraju da je takva estetika mnogo primerenija poslovnom nego stambenom prostoru. Ako je i adekvatna za stambeni prostor, po senzibilitetu bi odgovarala za uređenje stanova ljudi od karijere, koji i ono malo slobodnog vremena koje imaju posvećuju poslu, a ne za uređenje porodične kuće u kojoj će se igrati deca i priređivati topla praznična okupljanja.

Deo teksta preuzet sa stranice: www.prozorivrata.com

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Advertisement
Jooble - posao u građevini

Izdvajamo

Popularno