Budite u kontaktu sa nama

Budućnost

Srbija: Više od pola ambalaže u reciklažu

Objavljeno

Srbija u zaštitu životne sredine u naredne dve do tri decenije mora da uloži oko 15 milijardi evra kako bi u tom periodu mogli da budu ispunjeni svi standardi koje Evropska Unija propisuje na tom polju. To je procena ministra za zaštitu životne sredine Gorana Trivana, prema čijim rečima, Srbija trenutno za zaštitu životne sredine izdvaja 0,2 odsto BDP-a a trebalo bi da ta izdavajanja budu 10 puta veća.

Potreban novac svakako nije mali ali da se sa primenom zakona, procedura i dobrom voljom može uraditi mnogo svedoci smo prethodnih meseci u kojima je ono na šta se čekalo godinam, urađeno za svega nekoliko meseci.

Upotreba plastičnih kesa drastično je smanjena samo jednim potezom.

Onog momenta kada su veliki trgovinski lanci odlučili da počnu da ih naplaćuju, njihovo korišćenje je skoro trenutno prepolovljeno. I svi su na dobitku. Trgovci koji ne angažuju svoje resurse za obezbeđivanje besplatnih tregerica, građani koji su postali svesni da ništa nije besplatno, a posredno najveća korist je svakako po životnu sredinu jer je statistika bila zaista poražavajuća – u Srbiji se trošilo dve milijarde kesa godišnje.

Takođe, situacija je što se tiče ambalažnog otpada sve bolja.

Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, u 2017. godini povećan je broj preduzeća koja ispunjavaju zakonsku obavezu da na propisan način upravljaju ambalažnim otpadom, bilo tako što to rade sami ili angažuju firme ovlašćene da to rade za njih, a povećana je i količina ambalažnog otpada koji je preuzet i ponovo iskorišćen.

Prema zakonu o ambalaži i ambalažnom otpada, a u taj otpad spadaju papir i karton, plastika, staklo, metal i drvo, preduzeća koja proizvode ili upravljaju ambalažom ili ambalažnim otpadom mogu njime upravljaju na tri načina – da to rade sami, da svoje oabveze u tom pogledu prenesu na firme koje to rade profesionalno, odnosno operatere ili da plate naknadu zato što tu obavezu ne ispunjavaju.

Reciklaža

Izveštaj Agencije, pokazuje da je većina firmi – njih 1.859 tu obavezu prepustilo operaterima, dok 256 nije upravljalo otpadom. Što se tiče količina, situacija izgleda ovako: ukupna količina ambalaže stavljena na tržište Srbije iznosi 357.918 tona, od čega je 182.392 tone ponovo iskorišćenog ambalažnog otpada.

Brojke pokazuju da su opšti nacionalni ciljevi za Srbiju u 2017. godini ispunjeni, za ponovno korišćenje otpada u vrednosti od skoro 53 odsto i za reciklažu otpada u vrednosti od 51,5 procenata.

Opšti trend, pokazuje izveštaj, je pozitivan jer je prijavljena količina ambalaže plasirane na tržište u porastu što ukazuje na sve veće poštovanje zakonske obaveze preduzeća, a sa druge strane najveću količinu ambalaže na tržištu zbrinuli su operateri, odnosno firme koje su za to ovlašćene. U Srbiji ih je za sada šest – Sekopak, Ekostar Pak, Delta-pak, Ceneks, Tehno eko pak i Ekopak sistem.

U Srbiji od 2016. godine postoji i udruženje SEPEN, sa ciljem da jedinstveno predstavlja, uzajamno poveže, analizira i ustanovi mrežu kompanija i industrije koje su uključene u proizvodnju ambalaže ili u poslovanju koriste ambalažu kao i da ponudi odgovore na pitanja vezana za uticaj ambalaže i ambalažnog otpada na životnu sredinu u Srbiji. Osnovano je po ugledu na EUROPEN (European Organization for Packaging and the Environment) koji se bavi istim pitanjima na nivou EU, čiji član je od januara 2018. godine.

Izvor: www.b92.net

reklama
Klik za komentar

Ostavite komentar

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Porast građevinskih dozvola, Kina i stanovi za porodice

Objavljeno

Postavio/la

Zorana Mihajlović rekla je da postoji pozitivan trend

Decembar je definitivno mesec u kojem se sumiraju rezultati i prezentuju planovi u svim aspektima života, pa tako i u građevinskom sektoru. 2018. je bila godina gradnje, a to pokazuju i poslednji statistički podaci o broju izdatih građevinskih dozvola.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je da je broj izdatih građеvinskih dozvola u parastu i u prvih dеvеt mеsеci ovе godinе bio jе 8,5 vеći nеgo u istom pеriodu 2017. Samo u sеptеmbru ove godine izdato jе 1.761 dozvola, što jе 2,6 odsto višе nеgo u sеptеmbru 2017, kad jе izdato 1.716 građеvinskih dozvola, pokazuju najnoviji podaci Rеpubličkog zavoda za statistiku. Višе od 80 odsto izdatih građеvinskih dozvola u sеptеmbru 2018. izdato je za izgradnju zgrada. U sеptеmbru jе prijavljеna gradnja 1.613 stanova, što jе 10,2 odsto višе u odnosu na isti pеriod prošlе godinе. Prеma podacima RZS, u prvih dеvеt mеsеci 2018 nastavljеno jе i povеćanjе prеdviđеnе vrеdnosti radova, koja jе iznosila 12,7 odsto višе u odnosu na isti pеriod prеthodnе godinе.

gradilište, Foto: redakcija časopisa GRENEF

Priča o gradnji i stanovima nastavljena je informacijom portala 021.rs o stambenom rešenju za veliki broj porodica u Vojvodini. Naime, Ukupno 55 porodica sa troje ili četvoro dece dobilo je ugovore o dodeli novca za rešavanje stambenog pitanja i unapređenje uslova stanovanja. Ugovori vredni 63 miliona dinara odnose se na novu meru pronatalitetne politike koju je Pokrajinska vlada uvela nakon stupanja na snagu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.Kako je najavio predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović u budžetu za narednu godinu za ovaj konkurs planirano je 175 miliona dinara.

Kina se sve više uključuje projekte naše zemlje. Osim u izgradnji puteva i infrastrukture, oni će po najavama značajno doprineti i tehnološkoj revoluciji Srbije, kažu u Privrednoj komori. – Mnoge srpske tehnološke kompanije su zajedno sa svojim partnerima deo proizvodnje već instalirale u Kini, što se pokazalo kao veoma dobar komercijalni potez – izjavio je savetnik predsednika Privredne komore Srbije Mihailo Vesović. On kaže da će kineske kompanije pružati podršku srpskim kompanijama kada budu digitalizovali deo svoje proizvodnje ili budu prelazili u potpunosti na industriju 4.0 digitalizaciju. Na pitanje da li će tehnološki park u Beogradu koji treba da se gradi u saradnji sa Kinom biti konkurencija postojećem Naučno – tehnološkom parku, Vesović kaže da će ta investicija biti samo dodatna prilika da se kreiraju uspešne kompanije koje će biti nosioci novih razvojnih tehnologija.

Sigurnosna vrata, porodica

Kad smo već kod tehnologije još jedna najava obradovala je stanovnike glavnog grada. Gradonačelnik Beograda Goran Vesić najavio je da će u ovom gradu tokom sledeće godine kontejneri i kamioni koji ih prazne dobiti GPS. Vesić je dodao da će ta novina ubrzati način rada JKP „Gradska čistoća“. On je objasnio novinarima prilikom obilaska tog preduzeća da to znači da će, kada kamion prilazi kontejneru, vozač videti koliko je kontejner napunjen tako da više neće stajati pored onih koji nisu puni, već će ići dalje. Ovo će svakako ubrzati način rada i doprineti da glavni grad bude čistiji,a radnici raspoređeni na druge, potrebnije, poslove.

podaci pokazuju da Srbiju godišnje zatrpa devet miliona plastičnih kesa

Podaci pokazuju da Srbiju godišnje zatrpa devet miliona plastičnih kesa

I sledeće sedmice pratimo za vas događanja, promene i najave iz sektora građevinarstva. Čitamo se…

Nastavite sa čitanjem

Budućnost

Najuspešnija godina poslovanja od osnivanja kompanije ABB u Srbiji

Objavljeno

Postavio/la

Direktor kompanije ABB u Srbiji Aleksandar Ćosić

ABB Rešenja u građevinarstvu

Kompanija ABB održala je, u petak  7. 12. 2018. godine, stručnu prezentaciju svojih proizvoda u hotelu Crowne Plaza gde se okupilo preko 100 saradnika, arhitekata, inženjera i stručnjaka iz ove oblasti. Prezentaciju i ovaj završni događaj u 2018. godini otvorio je direktor kompanije Aleksandar Ćosić. Na samom početku izrazio je svoju zahvalnost svima prisutnima na odzivu i na uspešnoj saradnji u tekućoj godini. 2018. godina bila je najuspešnija godina poslovanja kompanije ABB od svog osnivanja u Srbiji, što se može i videti kroz razne realizovane projekte. Jedan od njih je i izgradnja vetroparka u kojoj je ABB učestvovao kao isporučilac primarne i sekundarne opreme, kao i uspešan rad na površinskim kopovima koji se razvio u poslednjih 10 godina.

130 godina ABB je inovativan tehnološki lider u automatici i zgradarstvu

Zbog svega pomenutog i ne čudi da se kompanija ABB našla na listi kao 8 kompanija na svetu koja menja svet svojim inovacijama i naprednom tehnologijom prema Forbsu. ABB ide u korak sa promenama na tržištu i prilagođava se tendencijama prema razvoju industrijske revolucije 4.0. Nade polaže u mlade inženjere u kojima vidi nosioce budućnosti u razvoju.

Nakon kratkog uvoda reč su imale Branka Radosavljević i Vesna Jovanović koje su predstavile opšta rešenja ABB kompanije u građevinskoj industriji.

Branka Radosavljević, sektor infrastrukture i transporta kompanije ABB u Srbiji

Branka Radosavljević, sektor infrastrukture i transporta kompanije ABB u Srbiji

Branka je objasnila da su trendovi u globalnom građevinskom tržištu povećanje populacije i brz rast naučno-tehnoloških inovacija. U skladu sa tim ABB-ova rešenja su podređena povećanoj sigurnosti i bezbednosti kao i ka energetskoj efikasnosti.

Digitalna gradnja je novi termin koji se javlja kao najnoviji vid poslovanja u sektoru. Jedna od osnova je tzv. „Internet of Things“ koja predstavlja kontrolu i upravljanje svim kućnim aparatima preko objedinjene upravljačke konzole (mobilni telefon, tablet..). Komunikacija među uređajima i lako upravljanje kao i velike prednosti u vidu uštede energije su funkcije koje korisniku pružaju veliki komfor, naglasila je Vesna.

Digitalizacija kao savremeni trend u građevinarstvu

Na prezentaciji se govorilo i o zelenoj gradnji i energetskoj efikasnosti kao adekvatnom rešenju i rastu upotrebe energije dobijene iz obnovljivih izvora energije, kao i o svetskom trendu koji se probija i na našem tržištu – električni automobili i elektro punjači za njihovo punjenje u domu ili na komercijalnim objektima o kojima je govorio Predrag Vučinić. Sva rešenja za elektrifikaciju se potpuno prilagođavaju potrebama korisnika i stalno se unapređuju, a na svaki zahtev ABB ima i rešenje.

Svi novi objekti su prilično kompleksni zbog velikog broja integrisanih sistema. O komunikacija između svih tih različitih sistema govorio je Vladimir Šijačić. U sisteme jednog objekta spadaju npr. sistemi za grejanje, hlađenje, rasveta, interfon, zasenčenje i zaštita od sunca… Trenutno merni uređaju na velikim poslovnim ili komercijalnim objektima pokazuju ogromnu potrošnju, a za cilj imamo da je smanjimo pomoću različitih rešenja koje nudi ABB. Za poslovne objekte veoma je važno konstantno snabdevanje energijom i iz tog razloga, kako bi rasteretili svoju potrošnju komercijalni objekti imaju tendenciju da svoj krovski prostor, koji je inače prazan, iskoristi za postavku mini solarne elektrane o kojima je govorio Miloš Kostić.

ABB u Srbiji je jedna od vodećih kompanija u oblasti industrijskih tehnologija i pomaže kupcima u unapređenju korišćenja električne energije, povećanju industrijske produktivnosti i smanjenju negativnog uticaja na okolinu. ABB rešenja pomažu smanjenju radnih troškova i do 30%. Za svaki zahtev ABB ima rešenje. Više informacija o kompaniji možete pročitati na www.abb.com

Nastavite sa čitanjem
reklama
Građevinarstvo

Industrijski podovi

Fasade

  1. Instagram
  2. Facebook
  3. Komentari
    Prijava na newsletter

    Izdvajamo

    Popularno