Connect with us

Budućnost

Srbija: Više od pola ambalaže u reciklažu

Objavljeno

:

Srbija u zaštitu životne sredine u naredne dve do tri decenije mora da uloži oko 15 milijardi evra kako bi u tom periodu mogli da budu ispunjeni svi standardi koje Evropska Unija propisuje na tom polju. To je procena ministra za zaštitu životne sredine Gorana Trivana, prema čijim rečima, Srbija trenutno za zaštitu životne sredine izdvaja 0,2 odsto BDP-a a trebalo bi da ta izdavajanja budu 10 puta veća.

Potreban novac svakako nije mali ali da se sa primenom zakona, procedura i dobrom voljom može uraditi mnogo svedoci smo prethodnih meseci u kojima je ono na šta se čekalo godinam, urađeno za svega nekoliko meseci.

Upotreba plastičnih kesa drastično je smanjena samo jednim potezom.

Onog momenta kada su veliki trgovinski lanci odlučili da počnu da ih naplaćuju, njihovo korišćenje je skoro trenutno prepolovljeno. I svi su na dobitku. Trgovci koji ne angažuju svoje resurse za obezbeđivanje besplatnih tregerica, građani koji su postali svesni da ništa nije besplatno, a posredno najveća korist je svakako po životnu sredinu jer je statistika bila zaista poražavajuća – u Srbiji se trošilo dve milijarde kesa godišnje.

Takođe, situacija je što se tiče ambalažnog otpada sve bolja.

Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, u 2017. godini povećan je broj preduzeća koja ispunjavaju zakonsku obavezu da na propisan način upravljaju ambalažnim otpadom, bilo tako što to rade sami ili angažuju firme ovlašćene da to rade za njih, a povećana je i količina ambalažnog otpada koji je preuzet i ponovo iskorišćen.

Prema zakonu o ambalaži i ambalažnom otpada, a u taj otpad spadaju papir i karton, plastika, staklo, metal i drvo, preduzeća koja proizvode ili upravljaju ambalažom ili ambalažnim otpadom mogu njime upravljaju na tri načina – da to rade sami, da svoje oabveze u tom pogledu prenesu na firme koje to rade profesionalno, odnosno operatere ili da plate naknadu zato što tu obavezu ne ispunjavaju.

Reciklaža

Izveštaj Agencije, pokazuje da je većina firmi – njih 1.859 tu obavezu prepustilo operaterima, dok 256 nije upravljalo otpadom. Što se tiče količina, situacija izgleda ovako: ukupna količina ambalaže stavljena na tržište Srbije iznosi 357.918 tona, od čega je 182.392 tone ponovo iskorišćenog ambalažnog otpada.

Brojke pokazuju da su opšti nacionalni ciljevi za Srbiju u 2017. godini ispunjeni, za ponovno korišćenje otpada u vrednosti od skoro 53 odsto i za reciklažu otpada u vrednosti od 51,5 procenata.

Opšti trend, pokazuje izveštaj, je pozitivan jer je prijavljena količina ambalaže plasirane na tržište u porastu što ukazuje na sve veće poštovanje zakonske obaveze preduzeća, a sa druge strane najveću količinu ambalaže na tržištu zbrinuli su operateri, odnosno firme koje su za to ovlašćene. U Srbiji ih je za sada šest – Sekopak, Ekostar Pak, Delta-pak, Ceneks, Tehno eko pak i Ekopak sistem.

U Srbiji od 2016. godine postoji i udruženje SEPEN, sa ciljem da jedinstveno predstavlja, uzajamno poveže, analizira i ustanovi mrežu kompanija i industrije koje su uključene u proizvodnju ambalaže ili u poslovanju koriste ambalažu kao i da ponudi odgovore na pitanja vezana za uticaj ambalaže i ambalažnog otpada na životnu sredinu u Srbiji. Osnovano je po ugledu na EUROPEN (European Organization for Packaging and the Environment) koji se bavi istim pitanjima na nivou EU, čiji član je od januara 2018. godine.

Izvor: www.b92.net

Advertisement
Klik za komentar

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: otvaranje Južnog kraka Koridora 10, azbest, Srbija se popela na Duing Biznis listi

Objavljeno

:

Od

Azbest

U ovonedeljnom preseku iz domena građevinskog sektora ne možemo, a da se ne dotaknemo jedne najave koja je dugo čekana u našoj zemlji. Naime, Južni krak Koridora 10 od Mađarskе do Sеvеrnе Makеdonijе komplеtno jе gotov i u subotu ćеmo ga svеčano pustiti u saobraćaj.“ Ovo je najavila ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije Zorana Mihajlović i dodala: „Napravili smo auto-put za narod i pokazali da umеmo da završimo stvari, kao što smo i obеćali“. Ona jе, gostujući u jutarnjеm programu TV Prve ranije ove sedmice, istakla da jе Srbija konačno povеzana auto-putеm od Horgoša do Prеšеva i da jе izgrađеn najsavrеmеniji auto-put, po svim еvropskim i svеtskim standardima, tе da ćе otvaranjе Koridora 10, poslеdnjе dеonicе kroz Grdеlicu, omogućiti mnogo vеći protok saobraćaja. Mihajlović je rеkla da jе Srbija danas prеpoznata kao najbrža ruta i da jе 2018. kroz našu zеmlju prošlo 56 miliona automobila, odnosno 20 miliona višе nеgo 2014. godinе.

Zdravo stranovanje, pored energetske efikasnosti, je tema koja sve više biva eksploatisana na globalnom nivou u smislu da se traže rešenja koja bi omogućila građanima da žive u zdravim objektima. U tom smislu je PKS dala svoj doprinos ovoj temi u Srbiji i organizovala radionicu na temu: Mapiranja azbesta kao izuzetno štetnog materijala po zdravlje ljudi i postupcima za njegovo sigurno uklanjanje.

U našoj zemlji se trenutno radi na izradi propisa o pravilnom i sigurnom načinu uklanjanja azbesta i kartoteke, odnosno inventara objekata, procene prisutnosti azbesta i njegovog uticaja na ljudsko zdravlje i okolinu. Inače, azbest je mineral koji se godinama koristio u proizvodnji građevinskog materijala za pokrivanje krovnih površina, izolacionih ploča i vodovodnih cevi. Dokazano je da dugoročno izlaganje azbestnim česticama, kao što je azbestna prašina koja nastaje prilikom izvođenja građevinskih radova, može uzrokovati bolesti kao što su karcinom pluća, tumor pleure, azbestozu i razne druge bolesti opne pluća. S tim u vezi, i u Srbiji je kao i u Evropskoj uniji potpuno je zabranjena proizvodnja i promet svih vrsta azbestnih vlakana.

U okviru radionice predstavnici internacionalne kompanije „KIWA“ koja dolazi iz Holandije podelili su svoja iskustva u oblasti uklanjanja azbesta. Ova kompanija, koja posluje u preko 40 zemalja i zapošljava preko 4.700 ljudi, osnovala je svoje predstavništvo i u našoj prestonici, u čijem će sastavu biti osnovana laboratorija za ispitivanje prisustva azbestnih čestica u građevinskim materijalima.

Građevinske dozvole

Srbija je, prema poslednjim informacijama, na 48. mestu Duing Biznis 2019 liste Svetske banke po uslovima poslovanja. Kako bismo napravili poređenje pomenućemo da je u poslednje tri godine naša zemlja napravila je drastičan skok u kategoriji dobijanja građevinskih dozvola, jer smo sa 36. mesta u 2017. godini stigli na 11. poziciju.

U najnovijem izveštaju pomenuto je i da su reforme u ovoj oblasti doprinele lakšem poslovanju i da je za dobijanje građevinske dozvole u Srbiji sada potrebno proći kroz 11 procedura koje traju 106 dana, dok je indeks kontrole kvaliteta gradnje povećan sa 13 na 14 (na skali do 15).

Tomas Lubek, regionalni menadžer IFC-a za centralnu i jugoistočnu Evropu, rekao je da je Srbija sprovela jednu bitnu reformu koja je olakšala dobijanje građevinskih dozvola, a taj napredak potvrđuju i podaci Sekretarijata za urbanizam grada Beograda. Naime, već treću godinu zaredom (u peridu od 2016. do 2018. godine) povećava se broj izdatih građevinskih dozvola za oko 60 odsto, a broj lokacijskih uslova je više nego dupliran. Prema rečima zamenika gradonačelnika Beograda, tri uzastopne godine grad Beograd izdaje građevinske dozvole za više od milion kvadrata.

Nastavi sa čitanjem

Budućnost

Za 3 dana otvaranje auto-puta kroz Grdeličku klisuru

Objavljeno

:

Od

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će auto-put kroz Grdeličku klisuru na Koridoru 10 biti otvoren 15. maja ove godine. „Mislim da smo dogovorili za 15. maj otvaranje auto-puta. Dakle, ostalo je još tri dana, pa će ljudi moći da se voze auto putem do granice sa Severnom Makedoniom“, kazao je u sredu Vučić novinarima u Tirani.

Kako je Vučić dodao odmah će posle toga biti postavljen kamen temeljac za deonicu auto puta Čačak-Požega na Koridoru 11, a odmah zatim biće otvorena i deonica Obrenovac-Čačak. Nedugo zatim biće otvoren autoput: „Niš-Dimitrovgrad-Gradina“, odnosno istočni krak Koridora 10.

Izvor: blic

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno