Postignut značajan dogovor o energetskoj politici

Značajni politički dogovori o Energetskoj politici postignuti su nakon višemesečnog pregovaranja u EU, između Evropske komisije, Parlamenta i Saveta. U pitanju su prvi koraci koji vode ka jednom od prioriteta Junkerove komisije – uspostavljanju evropske energetske unije koja se zasniva na bezbednim, pristupačnim i pre svega čistim izvorima energije.

Tokom maja i juna ove godine usvojena su četiri od ukupno osam predloga Evropske komisije u oblasti energetike: Direktivi o energetskim performansama zgrada, koja je stupila na snagu u junu; izmene Direktive o energetskoj efikasnosti; novi ciljevi u okviru izmenjene Direktive o obnovljivim izvorima energije i najambicioznija Uredbom o upravljanju Energetskom unijom. Ovo sve će omogućiti i formalno usvajanje pravila za tranziciju ka čistoj energiji i postizanju ciljeva iz Energetske strategije EU do 2030.

U okviru proizvodnje energije, dogovoreno je da se do 2030. godine 32 odsto proizvodi iz obnovljivih izvora. Takođe je dogovoreno i da se do tada palmino ulje potpuno izbaci iz upotrebe u transportnom sektoru i da se poveća procenat obnoviljvih izvora energije na 14 odsto. Pregovarači veruju da će dostizanju ovog cilja doprineti i upotreba električnih vozila.

Obnovljivi izvori nemaju alternativu

Članice Unije koje su ambicioznije na planu zelene energije, pa i sam Parlament, morali su odustati od prvobitnih zahteva kako bi se izašlo u susret Nemačkoj, čiji je ministar energetike Peter Altmajer odbijao da razmotri sve iznad 32%. Međutim, usaglasili su se oko mogućnosti da se 2023. godine ponovo razmotre i eventualno povećaju ciljne vrednosti.

Aktivisti Grinpisa kritikovali su postignuti dogovor da je dogovorenih 32% „opasno ispod nivoa neophodnog da bi se sprečile katastrofalne klimatske promene“. S druge strane, oni ga istovremeno i podržavaju jer građanima, lokalnim vlastima i manjim kompanijama daje pravo da proizvode, troše i prodaju obnoviljvu energiju iz sopstvenih pogona, istovremeno ih oslobađajući visokih poreskih stopa i komplikovanih birokratskih procedura.

U svetlu ekoloških perspektiva Evrope, jasno je da Srbija zaostaje u sprovođenju planova i ne uspeva da nadoknadi razvojno zakašnjenje. Srbija se članstvom u Energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope obavezala da prati ciljeve EU u ovoj oblasti do 2020, ali naši kapaciteti su trenutno na oko 22 odsto proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, umesto predviđenih 27. Takvom stanju odlučujuće su doprineli visoki troškovi procesa energetske tranzicije, postojeći normativni okvir i nedostatak stručnih kadrova.

Izvor: www.blic.rs