Connect with us

Budućnost

Poslovni modeli za realizaciju održivih projekata u oblasti bioenergije

Objavljeno

:

Projekti u oblasti bioenergije u Srbiji su kompleksni, ali izvodljivi i to dokazuju primeri Priboja i Pirota koji koriste biomasu za grejanje javnih objekata. To su poručili učesnici konferencije „Poslovni modeli za realizaciju održivih projekata u oblasti bioenergije“.

Motivacija za lokalne samouprave za upotrebu biomase za grejanje javnih objekata je, kako je istaknuto, pre svega, ekonomska ušteda, smanjenje zagađenja, veća efikasnost i niži troškovi održavanja, a naročito vizija prelaska na korišćenje zelenih energija, rečeno je na skupu. Na skupu u Privrednoj komori Srbije koja je okupila predstavnike državnih institucija, lokalnih samouprava, privrednike i eksperte iz Srbije i inostranstva, istaknuto je da je za projekte u oblasti bionergije ključna razmena iskustava iz prakse i upoznavanje sa uspešnim poslovnim modelima.

Skup su, uz podršku Kancelarije za javna ulaganja Republike Srbije, organizovali Privredna komora Srbije, Stalna konferencija gradova i opština u okviru projekta „BioVill“ i program „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“, koji u okviru nemačke razvojne saradnje sprovodi GIZ.

„U okviru postojeće zakonske regulative u Srbiji moguće je realizovati projekte upotrebe biomase za grejanje javnih objekata. To dokazuju primeri Priboja i Pirota. Ovi gradovi istovremeno potvrđuju da upravo organi lokalne vlasti kreiraju okruženje neophodno za razvoj i implementaciju ovih projekata“, rekla je stručni savetnik GIZ-ovog programa „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ Milica Vukadinović.

Važnost strateškog opredeljenja gradova i opština za uspeh projekata u oblasti bioneregije, potvrdio je i predstavnik Stalne konferencije gradova i opština Miodrag Gluščević, koji je rekao da je po Zakonu o energetici, toplotna energija u nadležnosti lokalne samouprave.

Kaže i da novi Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada lokalnim samoupravama daje zadatak da savetuju građane o pitanjima energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije i tako podižu svest građana o važnosti energetske tranzicije.

„Da bi opštine krenule putem kojim su krenuli Priboj, Pirot, Vrbas, Kragujevac i Šabac potrebno je da postoji politička volja i razumevanje ove problematike. Takođe, važan je i kapacitet lokalnih samouprava da iznesu čitav proces planiranja, tehničke dokumentacije i obezbeđivanja finansijskih sredstava“, kaže Gluščević.

Kako se navodi u saopštenju GIZ-a, ekonomski aspekt projekata u oblasti bioenergije posebno je podvukao Kristijan Litalik iz C.A.R.M.E.N udruženja iz Nemačke koji je rekao da je cena mazuta izuzetno nestabilna i ima tendenciju rasta, za razliku od biomase koja ima uravnoteženu cenu, često sa tendencijom pada.

Posebna pažnja na konferenciji posvećena je konceptima energetskog zadrugarstva i javno-privatnim partnerstvima za isporuku toplotne energije, a Frank Šolvin iz Instituta za biogas, upravljanje otpadom i energetiku iz Vajmara naveo je da 50 odsto energije iz obnovljivih izvora u Nemačkoj dolazi iz energetskih zadruga.

„Prednost ovog modela je u tome što u njemu mogu učestvovati svi građani i što direktno podstiče ekonomski razvoj lokalne zajednice i otvaranje novih radnih mesta,“ rekao je profesor Šolvin.

Izvor: Tanjug

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Advertisement
Jooble - posao u građevini

Izdvajamo

Popularno