Svedoci smo nastanka svakodnevnih čuda iz aspekta arhitektute, ali i dizajna. Ono što je uvek najveći izazov je prostor koji bi trebao da zadovolji dečiji svet jer oni i jesu „najzahtevnija publika“ Zašto? Njima vizuelna komponenta jeste najvažnija, oni uključuju čula u svaki svoj doživljaj, pa tako i doživljaj prostora, a u i sto vreme moraju boraviti u bezbednom prostoru koji će ih sačuvati od povreda.

Jedan takav prostor, onaj koji zadovoljava sve dečije prohteve i izgleda fantastično je onaj nastao u Šangaju. U pitanju je dečija biblioteka, a dizajnirao ju je Mukin Studio da bude poput „gigantske igračke“.

Foto: www.dezeen.com

Dakle, lokalne arhitekte su dizajnirale Sissi’s Vonderland biblioteku kako bi ohrabrili decu da istražuju i igraju se u prostoru koji nije previše ukrašen. Imajući ovo na umu, Mukin Studio izbegava oštre uglove, tvrde materijale i ravne linije kako bi osigurala bezbednost dece, a dodaje materijale svetlih tonova i prirodnog zelenila.

Foto: www.dezeen.com

Kružni beli zidovi obmotavaju glavnu biblioteku u obliku zupčanika i područje čitanja. Vrata sa zaobljenim vrhovima dovode do tri polukružna mesta za čitanje na periferiji. „Naša je namera bila da prostor pretvorimo u ogromnu igračku, koju deca mogu slobodno istraživati i dopuniti svoje sopstveno, životno iskustvo“, objašnjavaju arhitekte.

Foto: www.dezeen.com

Zidovi su probušeni lučnim prozorima, dok vrata omogućavaju deci da pristupe drugim prostorijama za čitanje i da posete sve unutrašnje prostore.  „Mi sadimo zelene biljke na granicama gde se susreću različiti prostori, što pomaže održavanju dinamike između čoveka, prostora i prirode“, rekao je studio. Na drugu stranu ukrivljenih belih zidova postavljene su više polica i klupa, gde je put kojim je sivi tepih prekriven belim nadstrešnicom, a hodnik je dovoljno veliki da se u njemu mogu organizovati neke igre za decu. Gornji plafon je crn, pa kada su svetla upaljena izgleda kao noćno nebo.

Prevedeno sa stranice: www.dezeen.com

Poboljšani su uslovi poslovanja u Srbiji, a posebno u oblastima inspekcijskog nadzora i izdavanja građevinskih dozvola, pokazuje godišnja anketa 1.000 preduzeća USAID-ovog Projekta za bolje uslove poslovanja (USAID BEP), koja je predstavljena u Privrednoj komori Srbije.

Akcenat stavljen na građevinske dozvole

Predsednik PKS Marko Čadež ocenio je da je USAID BEP anketa veoma važna za srpsku privredu i da je napravljeno dosta pomaka, posebno u oblasti građevinskih dozvola. Vidljiv je napredak i u oblasti spoljno-trgovinskih i carinskih procedura, uvedene su digitalne platforme za privrednike, ukida se papirologija, dodao je Čadež. Ističe da je anketa 1.000 preduzeća važan izvor informacija za PKS i priručnik za buduće planove i programe komore. Istraživanje je, po rečima Čadeža, utoliko značajnije, jer je sprovedeno u direktnim kontaktima sa privredom. Predsednik PKS je ukazao da privreda očekuje smanjenje sive ekonomije, parafisklanih i drugih nameta, nastavak digitalizacije, unapređenje dostupnosti izvora finansiranja i unapređenje procedura javnih nabavki.

Vlada ima sluha za sugestije privrede, rekao je Čadež i dodao da je 65 odsto predloga privrede prihvaćeno u Nacrtu zakona o privrednim društvima. Anketu za 2017. godinu sproveo je Ipsos Strategic Marketing između 24. juna i 8. avgusta 2017, a obuhvaćen je reprezentativni uzorak od 1.035 registrovanih privrednih subjekata i preduzetnika koji posluju u Srbiji i zapošljavaju najmanje troje radnika.

Zorana Mihajlović rekla da postoji pozitivan trend

Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović rekla je da postoji pozitivan trend i da je Srbija u svim analiziranim oblastima napredovala u proteklih sedam godina, otkada se anketa sprovodi. Prema njenim rečima, na osnovu ankete se vidi da Srbija može da napravi rezultate i tamo gde se mislilo da je to teško – u oblasti građevinskih dozvola gde su uvedene elektronske dozvole. Ističe da se uvodi i e-katastar, elektronska uprava u drugim oblastima. Ambasador SAD Kajl Skat je rekao da je USAID sedam godina ukazivao i predlagao šta treba da se radi i pitao preduzetnike šta im treba i koji su problemi. Skat navodi da je taj metod pokazao rezultate i konstatovao znatan progres u Srbiji u prethodnih sedam godina.

Izvor: PKS, www.podovi.org